KIJEV – Kritična nuklearna elektrana u Ukrajini ponovo je izgubila spoljno napajanje, rekli su u subotu međunarodni energetski zvaničnici, pojačavajući zabrinutost kako se energetska bitka između Moskve i Zapada pojačavala poslednjih dana usred rata koji je u toku, prenosi Rojters.
Ukrajinska elektrana u Zaporožju — najveća u Evropi — prekinula je njen poslednji preostali glavni spoljni dalekovod iako je rezervni vod mogao da nastavi da snabdeva električnom energijom mrežu, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
Samo je jedan od šest reaktora ostao u funkciji u stanici, navodi agencija u saopštenju objavljenom na njenom sajtu.
Fabrika, koju kontroliše Moskva otkako su ruske trupe napale Ukrajinu krajem februara, postala je žarište sukoba, pri čemu svaka strana okrivljuje drugu za obližnje granatiranje.
U međuvremenu, zastoj oko ruskog izvoza gasa i nafte se ove nedelje pojačao pošto je Moskva obećala da će zadržati svoj glavni gasovod do Nemačke zatvorenim, a zemlje G7 najavile su planirano ograničenje cena za izvoz ruske nafte.
Energetska borba je posledica šestomesečne invazije predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, naglašavajući duboki jaz između Moskve i zapadnih nacija dok se Evropa čeliči za hladne mesece koji su pred nama.
„Rusija (sprema) odlučujući energetski udar na sve Evropljane za ovu zimu“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom obraćanju u subotu, navodeći nastavak zatvaranja gasovoda Severni tok 1.
Zelenski je ranije okrivio rusko granatiranje za isključenje nuklearne elektrane prošle nedelje, čime je za dlaku izbegnuto curenje radijacije.
Moskva je citirala sankcije Zapada i tehnička pitanja zbog poremećaja u energetici, dok su evropske zemlje optužile Rusiju da stavlja oružje u snabdevanje kao deo svoje vojne invazije.
Kijev i Moskva su razmenili optužbe o napadima na fabriku u Zaporožju, koju su ruske snage zauzele u martu, ali njome i dalje upravlja ukrajinsko osoblje i koja je povezana sa ukrajinskom električnom mrežom.
Misija IAEA obišla je elektranu u četvrtak, a neki stručnjaci su ostali tamo dok čekaju objavljivanje izveštaja nuklearne straže UN-a u narednim danima.
Prošle nedelje, Zaporožje je prvi put u svojoj istoriji isključeno iz nacionalne mreže nakon što su dalekovodi prekinuti, što je izazvalo prekide struje širom Ukrajine, iako su generatori za hitne slučajeve radili za vitalne procese hlađenja.
U međuvremenu, IAEA je u subotu saopštila da su preostali inspektori primetili da jedan reaktor „još uvek radi i proizvodi električnu energiju i za hlađenje i druge ključne bezbednosne funkcije na lokaciji i za domaćinstva, fabrike i druge kroz mrežu“.
Zaporoška nuklearna elektrana je u saopštenju navela da je peti reaktor isključen „kao rezultat stalnog granatiranja ruskih okupacionih snaga“ i da nema dovoljno kapaciteta sa poslednje rezervne linije za rad dva reaktora.
Pogoršanje uslova usred granatiranja izazvalo je strahove od radijacijske katastrofe za koju je Međunarodni crveni krst rekao da će izazvati veliku humanitarnu krizu.
Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju da skladišti teško naoružanje na tom mestu kako bi obeshrabrila Ukrajinu da puca na njega. Rusija, koja negira prisustvo bilo kakvog takvog oružja tamo, do sada se opirala međunarodnim pozivima da premesti trupe i demilitarizuje to područje.
Rusko ministarstvo odbrane optužilo je u subotu ukrajinske snage da su organizovale neuspeli pokušaj zauzimanja fabrike, ali Rojters nije mogao da potvrdi izveštaj.
Turska je u subotu takođe ponudila da olakša situaciju.
U svom saopštenju u petak da neće nastaviti isporuke gasovodom Severni tok 1 kako se očekivalo, ruski energetski gigant Gasprom (GAZP.MM) okrivio je tehničku grešku.
Gasprom je u subotu saopštio da je Siemens Energi (ENR1n.DE) spreman da pomogne u popravci pokvarene opreme, ali da nema mesta za izvođenje radova. Simens je rekao da nije dobio zadatak da obavlja radove na održavanju gasovoda, ali da je dostupan.
Severni tok 1, koji prolazi ispod Baltičkog mora za snabdevanje Nemačke i drugih, trebalo je da nastavi sa radom nakon trodnevnog prekida zbog održavanja u subotu u 1:00 GMT.
Neograničeno odlaganje obnavljanja isporuke gasa produbiće evropske probleme u obezbeđivanju goriva za zimu, a troškovi života već rastu, predvođeni cenama energije.
Ministri finansija iz Grupe sedam bogatih demokratija – Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Sjedinjenih Država – saopštili su u petak da ograničavanje cene ruske nafte ima za cilj da „smanji … sposobnost Rusije da finansira svoj rat agresije uz ograničavanje uticaja ruskog rata na globalne cene energije“.
Kremlj je rekao da će prestati da prodaje naftu svim zemljama koje su primenile ograničenje.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je u subotu da su njegove snage odbile napredovanje Moskve u različitim oblastima, posebno u istočnoj Ukrajini, dok su ruske snage pokušavale da se probiju kroz region Donjecka.
Borbe su nastavljene i u oblasti Harkova i na jugu, rekao je Zelenski u subotu.
Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara u, kako kaže, „specijalnoj vojnoj operaciji“. Kijev i Zapad rekli su da je to bio ničim izazvan agresivni rat protiv bivšeg dela Sovjetskog Saveza.
Više od šest meseci kasnije, Rusija je nastavila dalje dok su Sjedinjene Države i druge zemlje obećale novu vojnu pomoć Kijevu.
Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu ranije ove nedelje nakon nekoliko nedelja relativnog zastoja u sukobu koji je doveo do hiljada ubijenih, a milioni raseljenih. Gađa se na jug, posebno na oblast Hersona, koju su Rusi zauzeli na početku sukoba.
