Zapadne zemlje razmatraju mogućnost podrške Ukrajini u postavljanju ultimatuma Rusiji, prema izjavama nemačkog političara Fridriha Merca. Merc, lider konzervativne stranke CDU i potencijalni kandidat za nemačkog kancelara, istakao je važnost pružanja podrške Ukrajini u njenim naporima protiv Rusije, bez direktnog ulaska u sukob.
Nemačka se suočava sa mogućnošću prevremenih izbora zbog raspada vladajuće koalicije, što bi moglo rezultirati izborima već u februaru. Merc je nagovestio plan koji neki nazivaju „ultimatumski“, predlažući da se Kijevu dozvoli postavljanje roka za prekid bombardovanja civila, uz podršku Zapada za napad na rusku teritoriju ukoliko se zahtevi ne ispune.
Ukrajina već duže vreme traži od Nemačke da joj obezbedi krstareće rakete dugog dometa, poput raketa Taurus. Ova oružja, sa dometom od oko 500 kilometara, smatraju se ključnim u ukrajinskim naporima za odvraćanje od ruske agresije. Međutim, do sada takva podrška nije odobrena.
Moskva je izrazila zabrinutost zbog sve većeg učešća Zapada u sukobu, upozoravajući na potencijalni direktni sukob sa NATO-om. Predsednik Putin je čak naredio izmene nacionalne nuklearne doktrine kao odgovor na mogućnost upotrebe konvencionalnih raketa dugog dometa protiv ruske teritorije.
Kancelar Šolc je zauzeo oprezan stav u vezi sa zahtevima Ukrajine za rakete Taurus, što nagoveštava moguću eskalaciju tenzija. Merc je odgovorio na kritike nazivajući ih neophodnim koracima u podršci Ukrajini, ističući važnost jačanja odnosa sa Kijevom.
Nemačka se ističe kao drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini, sa značajnim iznosom od preko 10 milijardi evra u periodu od 2022. do 2024. godine. Ove donacije predstavljaju važan deo podrške Ukrajini u njenim naporima za odbranu od ruske agresije.
Bivši ruski predsednik Medvedev je reagovao na Merzove izjave, osuđujući ih kao poziv na rat na ruskoj teritoriji. Ove reakcije naglašavaju ozbiljnost situacije i potencijalne posledice koje mogu proisteći iz daljih eskalacija sukoba.