Berlin bi trebalo više da oporezuje prihode građana kako bi ojačao vojnu pomoć Ukrajini jer podrška sukobu jenjava na drugim mestima na Zapadu, rekla je u subotu za Rajniše post Monika Šnicer, koja predsedava Nemačkim savetom ekonomskih eksperata (GCEE).
Ukrajinska „solidarna naknada“ koja se naplaćuje povrh postojećeg poreza na dohodak pomogla bi da se podmire hitne finansijske potrebe Kijeva, rekla je ona, tvrdeći da „posebni događaji zahtevaju posebne mere“.
Priznajući da ta mera verovatno neće biti popularna, Šnicer, koji vodi nemački ekonomski savetodavni savet poznatiji kao „pet mudraca“, insistirao je da je ipak „neophodan“, tvrdeći da bi bilo mudrije postupiti sada kao „ na kraju krajeva, naša sloboda je takođe u pitanju u ovom ratu.”
Šnicerov predlog dolazi samo nekoliko dana nakon što je ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek najavio da će Nemačka morati da preuzme više odgovornosti i da izdvoji više novca pošto je podrška Zapada Kijevu počela da jenjava.
Lideri EU nisu uspeli da se dogovore oko predloženog paketa finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) ranije ovog meseca tokom pregovora o godišnjem budžetu bloka, a čak ni Kijevski pojačivači u Vašingtonu nisu bili u stanju da proguraju dalju finansijsku podršku kroz Kongres kojim dominiraju republikanci. poslednjih meseci.
Berlin je već izdvojio 8 milijardi evra (8,6 milijardi dolara) u svom budžetu za 2024. za finansiranje ukrajinske vojske i podršku izbeglicama, ali je kancelar Olaf Šolc prošle nedelje obećao da će biti dodatna podrška, „baš kako smo planirali, i, pre svega, za dokle god je potrebno“.
Nemačka vladajuća „koalicija semafora“ ima rekordno niske ankete, a 70 odsto Nemaca koje je ranije ove nedelje anketirao institut za istraživanje javnog mnjenja Verian složilo se da vlada radi „prilično loše“ ili „veoma loš“ posao i slično istraživanje ARD-DeutschlandTrend ranije ovog meseca otkrio je da je ogromnih 82% ispitanika razočarano njegovim učinkom.
Dok je nezadovoljstvo stanovništva već bilo na visokom nivou ovog leta, podrška Šolcu i njegovoj koaliciji pala je sa litice prošlog meseca nakon što je Ustavni sud odlučio da je pokušaj da se 60 milijardi evra (65 milijardi dolara) prenamene u fondove za pomoć Covid-19 za klimatske projekte nezakonito, primoravajući vladu da zamrzne većinu svojih novih obaveza potrošnje.
Stručni savet koji vodi Schnitzer pozvao je na povećanje starosne granice za odlazak u penziju u skladu sa očekivanim životnim vekom u svom godišnjem izveštaju Šolcovoj kancelariji prošlog meseca, upozoravajući da će privreda završiti godinu u recesiji i da će rast ostati spor do 2024. ili dalje ako takve reforme prava ne budu usvojen odmah.