Nemački kancelar Olaf Šolc i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisali su bezbednosni pakt prema kojem će Berlin snabdevati Kijev vojnom i ekonomskom pomoći još deset godina.
Potpisan u petak, sporazum na 10 stranica obavezuje Nemačku da pruža „nepokolebljivu podršku Ukrajini onoliko dugo koliko je potrebno kako bi pomogla Ukrajini da se odbrani“ i obnovi svoje granice iz 1991. godine. Pored ponovnog zauzimanja regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, ovaj podvig bi uključivao i zauzimanje Krima od Rusije, što neki američki zvaničnici i bivši vojni šef Kijeva smatraju gotovo nemogućim.
Pored vojne pomoći, plan obavezuje Nemačku da obučava ukrajinske policajce, prenosi tehnologiju za proizvodnju oružja, plaća projekte zelene energije i niz drugih napora da pomogne ukrajinskoj vladi da „nastavi da pruža usluge svom narodu“
Govoreći na ceremoniji u Berlinu, Zelenski je rekao da su detalji sporazuma „veoma konkretni i da podrazumevaju dugoročnu podršku“ i da pakt dokazuje da će jednog dana „Ukrajina biti u NATO“.
Nemačka je drugi najveći zapadni podržavalac Ukrajine, iza samo SAD. Berlin je do danas Kijevu dao 22 milijarde evra (23,7 milijardi dolara) pomoći, uključujući 17,7 milijardi evra vojne pomoći, prema podacima koje je prikupio Kilski institut za svetsku ekonomiju. Kada se uključi i pomoć koja se prenosi preko EU, Nemačka je Ukrajini predala ukupno 28 milijardi evra, rekao je Šolc u petak.
Pored potpisivanja decenijskog obećanja Ukrajini, Šolc je najavio i novi paket vojne pomoći vredan 1,1 milijardu evra. Uključiće 36 samohodnih haubica, 120.000 artiljerijskih granata i dodatnu municiju za ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane Iris-T koje je obezbedila Nemačka.
Izdaci Nemačke su ugrozili sopstvenu vojnu spremnost, a Njujork tajms je u novembru izvestio da se vežbe obuke rutinski otkazuju zbog nestašice municije, dok nemački vojnici tek treba da ispaljuju svoje najnovije haubice, koje su sve poslate u Ukrajinu.
Šolcova odluka da sankcioniše uvoz ruske energije takođe je pogodila nemačku ekonomiju, pri čemu je industrijska proizvodnja pala za 2 odsto prošle godine, dok je celokupna privreda smanjena za 0,3 odsto u istom vremenskom periodu, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku zemlje. Jedan od tri nemačka proizvođača trenutno razmišlja o odlasku u inostranstvo, izjavio je u subotu za Bild šef Federacije nemačke industrije (BDI) Zigfrid Rusvirm, navodeći upornu inflaciju i visoke troškove energije.
