Nemačka, Francuska i Poljska obećale su danas da će poslati više oružja za Kijev i pojačati proizvodnju vojne opreme zajedno sa partnerima u Ukrajini, i istakle da se Ukrajina može osloniti na te tri evropske sile dok pokušava da prevaziđe nedostatak vojnih resursa.
Nemački kancelar Olaf Šolc poželeo je dobrodošlicu francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i poljskom premijeru Donaldu Tusku na na brzinu dogovorenom samitu takozvanog „Vajmarskog trougla“.
Sastanak je održan dok Rusija glasa na izborima koji će sasvim sigurno produžiti vladavinu predsednika Vladimira Putina.
Šolc je rekao da je u sredu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarao o tome kakva je podrška sada potrebna.
„On zna da može da se osloni na nas i mi danas obnavljamo ovaj signal podrške Kijevu“ – rekao je on posle sastanka. „Ali, kristalno jasan signal ide i Moskvi: ruski predsednik treba da zna da nećemo posustati u našoj podršci Ukrajini“ – kazao je Šolc.
Nemački lider je rekao da će tri države „na ukupnom svetskom tržištu odmah nabaviti još više oružja za Ukrajinu“.
„Drugo, proizvodnja vojne opreme će biti proširena, uključujući saradnju s partnerima u Ukrajini“, dodao je Šolc i je da će biti formirana nova „koalicija za raketnu artiljeriju velikog dometa“.
Šolc nije izneo detalje, a trojica lidera nisu prihvatila pitanja novinara.
Makron je ponovo potvrdio podršku Francuske planu koji je pokrenula Češka za kupovinu municije i granata izvan Evropske unije, ali takođe nije naveo detalje.
„Želimo da potrošimo svoj novac, želimo da pomognemo na svaki mogući način… i to ovde i sada, da bi situacija u Ukrajini u narednim nedeljama i mesecima bila bolja, a ne gora“, rekao je Tusk.
Kijev se nada većem vojnom snabdevanju zapadnih partnera Ukrajine, ali se u međuvremenu bori protiv veće i bolje opremljene ruske vojske koja snažno pritiska na nekim tačkama fronta u Ukrajini.
Planovi Evropske unije da proizvede milion artiljerijskih granata za Ukrajinu su podbacili, dok se pomoć Ukrajini u Sjedinjenim Državama zadržava zbog političkih razlika.
„Ovo je ozbiljan trenutak“, rekao je Makron. „Sviće nova era, a mi ćemo biti tu. I činjenica da smo nas trojica ujedinjeni na današnji dan, odlučni sa istom lucidnošću u pogledu situacije u Ukrajini i odlučni da nikada ne dozvolimo Rusiji da pobedi i da podržimo Ukrajince do kraja što je snaga ;za nas, naše narode, našu bezbednost i našu Evropu“.
Nemačka, Francuska i Poljska su među ključnim saveznicima Ukrajine. Nemačka je postala drugi najveći dobavljač vojne pomoći za Ukrajinu posle Sjedinjenih Država i pojačava podršku ove godine, iako se Šolc suočio sa kritikama zbog odbijanja da pošalje krstareće rakete dugog dometa Taurus.
Izjave lidera nisu odrazile razlike između Šolca i Makrona koji je na jednoj konferenciji prošlog meseca rekao da slanje zapadnih kopnenih trupa ne treba isključiti u budućnosti. Šolc je tada rekao da su se učesnici tog skupa složili da na ukrajinskom tlu neće biti „kopnenih trupa“ iz zemalja Evrope.
Makron je u četvrtak ponovio svoj stav, iako je rekao da situacija zasad ne zahteva slanje kopnenih trupa. Šolcov portparol Štefen Hebestrajt jasno je danas stavio do znanja da kancelar nije promenio stav.
U Briselu je Evropska komisija danas odobrila 500 miliona evra za projekat smanjenja „uskih grla“ koja u EU usporavaju proizvodnju eksploziva i drugih materijala koji se koriste za proizvodnju artiljerijskih granata. Evropska komisija procenjuje da će to omogućiti industriji da proizvodi 1,7 miliona granata godišnje već ove godine, a dva miliona do kraja 2025. godine.
Šolc i Tusk su nedavno posetili Vašington i vršili pritisak da SAD daju pomoć Ukrajini.
