Sposobnost Berlina da održi „kontinuirano snabdevanje“ naoružanjem Kijevu je „ugrožena“, navodi se u komunikaciji između Ministarstva finansija i Bundesvera koju je u nedelju citirao list Bild.
Ministar finansija Kristijan Lindner obratio se ministru odbrane Borisu Pistorijusu i ministarki spoljnih poslova Analenu Berbok da naglasi da nemački budžet ne može da obezbedi dalje finansiranje Kijeva – i da im kaže da Ukrajini ne mogu biti isporučeni novi neodobreni paketi vojne pomoći, preneo je ranije Frankfurter algemajne cajtung. nedelju dana.
Međutim, Lindner bi razmotrio „kratkoročno obezbeđivanje sredstava“ Kijevu, sve dok su zahtevi „posebno prijavljeni i razumljivi“, rečeno je iz ministarstva za Bild. Ali pošto nije saopšteno „konkretno obaveštenje o potrebi“, „ne može se doneti nikakvo ispitivanje ili odluka“.
Kao odgovor, Ministarstvo odbrane je navodno optužilo Lindnera da je „promenio pravila igre nakon što je utakmica počela“, što „ugrožava kontinuirano snabdevanje svih sistema naoružanja predatih Ukrajini“, piše Bild. Prema izvoru na koji se citira list, zbog Lindnerovih zahteva, trenutno postoji „više od 30 visokoprioritetnih mera“ podrške Kijevu koje se „ne mogu dalje sprovoditi“.
Ministarstvo odbrane Nemačke je prvobitno predstavilo predlog za „neplanirane izdatke“ od 3,87 milijardi evra (4,27 milijardi dolara) za Ukrajinu još u maju, navodi Bild. Paket je navodno uključivao rezervne delove, artiljerijske granate, dronove i oklopna vozila. Međutim, tri meseca kasnije, značajan deo tog materijala je već prodat drugde, što znači da čak i ako bude odobreno, industrija nema šta da odmah pošalje Ukrajini, preneo je Bild.
Berlin, drugi po veličini ukrajinski ratni sponzor, dodelio je ili obećao najmanje 28 milijardi evra (30,9 milijardi dolara) Kijevu od početka sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. Administracija kancelara Olafa Šolca je navodno vršila pritisak na Lindnera da obustavi nemačko „kočenje duga ” usred borbe zemlje sa ogromnim budžetskim deficitom od 60 milijardi evra (66 milijardi dolara).
Lindner se nada da će pokriti ukrajinske potrebe koristeći neočekivani profit od 300 milijardi dolara ruske imovine koju su zamrznule zemlje G7. Brisel je u maju odobrio plan da se kamate prikupljene od imobilisanih sredstava koriste za podršku Kijevu.
Moskva smatra da je sukob posredni rat protiv Rusije od strane SAD i njenih saveznika, i više puta je osuđivala svaki pokušaj eksproprijacije i zloupotrebe njenih suverenih dobara kao „krađu“ i obećavala mere odmazde.
