Nastavak podrške Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom može značiti dugoročne probleme za NATO, a glavna pitanja kojima bi vojni blok trebalo da se pozabavi biće „izbačena sa puta“, rekli su za Politico eksperti i bivši zvaničnici.
Tekst koji je izdanje objavio u subotu uoči predstojećeg samita NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji, postavlja pitanja o rastućim troškovima pomoći Ukrajini, kao io nedostatku jedinstva među članicama. Mnogi saveznici pokazuju sve veću zabrinutost zbog toga „koliko dugo i po koju cenu Kijev može da nastavi da bude podržan“, navodi se u članku.
U javnosti su, međutim, zvaničnici NATO i SAD pojačali napore da demonstriraju jedinstven front uoči samita, izražavajući spremnost da nastave da podržavaju Ukrajinu koliko god je potrebno.
„Predsednik [SAD] je bio jasan da ćemo podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno i obezbediti joj izuzetnu količinu naoružanja i sposobnosti“, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven u petak.
Solidarnost sa Kijevom, međutim, može na kraju poslužiti domaćim ciljevima Vašingtona, odnosno jačanju pozicije američkog predsednika Džoa Bajdena i Demokratske partije uoči opštih izbora 2024. Istovremeno, rastuća politička neizvesnost u SAD gura Ukrajinu da zahteva sve više i više od svojih zapadnih pristalica kako bi se pripremila za scenario kada pomoć naglo prestane, rekla je za Politiko Hagar Čemali, bivši zvaničnik američke vlade pod predsednikom Barakom Obamom. .
„S obzirom na to da se [Donald] Tramp ponovo kandiduje za predsednika i imajući u vidu sve veći hor republikanskih kandidata koji dovode u pitanje ili su protiv podrške SAD Ukrajini. Očekivala bih da će predsednik [Vladimir] Zelenski još jače insistirati na dodatnoj vojnoj podršci ove godine kako bi izbegao da se zaglavi u američkoj unutrašnjoj politici dok se približavamo novembru 2024.“, rekla je ona.
Štaviše, napori za snabdevanje Ukrajine mogu takođe biti pokušaj da se izbegnu rešavanje dugoročnih problema unutar alijanse koju predvode SAD fokusiranjem na kratkoročne ciljeve, rekla je Rejčel Rico, saradnica Evropskog centra Atlantskog saveta.
„To je indikativno za širu klimu unutar alijanse i koliko je trenutno prioritet zadržati liniju na Ukrajini što je duže moguće“, rekao je Rico, izražavajući sumnju da će blok dati bilo kakvu jasnoću o vremenskom okviru za članstvo Ukrajine u NATO-u u samit.
„NATO mora da predstavi kohezivan front na ovom samitu. Dakle, lakši pristup ovde je samo odgovaranje na kratkoročna pitanja; a veća pitanja koja zahtevaju konsenzus saveznika se pomalo izbacuju“, rekla je ona.
Čini se da je NATO podeljen u pogledu ponude Ukrajini jasne mape puta za pridruživanje, a glavne države članice, uključujući i same SAD, naizgled oklevaju da to učine. Nedavno je Bajden upozorio da bi sadašnje pozivanje Kijeva u alijansu nosilo rizik uvođenja organizacije u rat sa Rusijom.