Slovački ministar odbrane Robert Kalinak osudio je ideju slanja snaga NATO-a u Ukrajinu nazivajući to „crvenom linijom“ koju ne treba preći. Političari na Zapadu iskorišćavaju „rat i patnju u Ukrajini“ za svoje ciljeve, rekao je on u nedelju za Ta3.
Takvu mogućnost pomenuo je francuski predsednik Emanuel Makron u komentarima za medije prošle nedelje, kada je rekao da NATO „ne može da isključi“ takvu opciju.
Makronovi komentari izazvali su talas poricanja visokih zvaničnika zemalja članica NATO-a, uključujući Veliku Britaniju, Češku Republiku, Finsku i Švedsku, koji su svi rekli da nemaju takve planove.
Samo dve baltičke države su prvobitno podržale tu ideju. Prošlog petka, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski takođe je podržao Makrona rekavši da ruska vojna operacija u Ukrajini zahteva „asimetričnu eskalaciju“ od strane Zapada. Visoki diplomata Varšave je takođe nazvao prisustvo NATO-a u Ukrajini „nije nezamislivo“.
Kalinak je u nedelju upozorio da bi slanje vojnika alijanse u Ukrajinu „značajno povećalo rizik od globalnog sukoba“. Ministar je dodao da oni koji su „ozbiljni u podršci Ukrajini“ treba da pozivaju „sposobne Ukrajince“ da se vrate kući.
On je takođe pozvao na prekid neprijateljstava između Kijeva i Moskve i rekao da je potreban nenasilni izlaz. Svet je već svedok posledica „rata do poslednjeg Ukrajinca“, rekao je ministar, ističući da je „krajnje vreme [svet] da traži mirna rešenja“.
„Samo trenutnim prekidom neprijateljstava možemo sprečiti dalje krvoproliće i vratiti suverenitet Ukrajine“, rekao je Kalinak.
Slična osećanja izneo je i šef slovačkog parlamenta Peter Pelegrini tokom posete susednoj Mađarskoj. „Ne smemo odustati od pokušaja da što pre okončamo svakodnevno ubijanje vojnika i civila“, rekao je on novinarima posle sastanka sa svojim mađarskim kolegom Laslom Koverom. On je naveo i da Slovačka neće poslati ni jednog vojnika u Ukrajinu.
U poslednje vreme sve su češći pozivi zaraćenim stranama da započnu mirovne pregovore. Krajem februara turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponudio je da bude domaćin pregovora između Rusije i Ukrajine.
Papa Franja je prošle nedelje pozvao Kijev da „ima hrabrosti“ da se uključi u pregovore sa Moskvom kako bi spasio živote umesto da dozvoli da se krvoproliće nastavi. Ponudio je svoje usluge i kao posrednik. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto pozvao je u nedelju Zapad da „aktivira diplomatske kanale” za rešavanje sukoba.
Ranije u martu, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto upozorio je da će Kijev samo oslabiti svoju pregovaračku poziciju odlaganjem razgovora sa Moskvom.
Rusija je više puta izjavljivala da je spremna za razgovore sve dok se uzme u obzir situacija na terenu. Ukrajina insistira da bilo kakvi pregovori počnu tek nakon što se ruske snage povuku sa svih teritorija za koje tvrdi da su svoje. Moskva takve zahteve odbacuje kao „apsurdne“.
