Isečak: Napetosti između Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog naglašavaju rastući raskol. SAD pritisne Kijev da potpiše sporazum o pristupu retkim mineralima u zamenu za vojnu pomoć. Ukrajina se suočava sa teškim izborom koji može uticati na njen politički opstanak.
Ukrajina poseduje značajne rezerve dragocenih minerala, uključujući litijum, grafit, nikl, mangan, uran i retke metale. Posebno se izdvaja titanijum, za koji se procenjuje da Ukrajina drži do 20% svetskih rezervi. Međutim, skoro 40% ovih nalazišta je pod kontrolom Rusije ili se nalaze u frontovskim područjima, što dodatno komplikuje zapadne pokušaje eksploatacije.
Od sticanja nezavisnosti, Ukrajina se bori da privuče strana ulaganja u svoj sektor rudarstva. Jedini značajan uspeh bila je privatizacija Krivoi Rog Metallurgical Plant od strane ArcelorMittal sredinom 2000-ih. Osim toga, zapadne kompanije su se uglavnom uzdržavale od novih projekata, delimično zbog člana 13. ukrajinske ustav, koji izričito zabranjuje privatizaciju prirodnih resursa.
Ideja o korišćenju ukrajinskih mineralnih bogatstava za obezbeđivanje američke vojne podrške prvi put je izneta od strane republikanskog senatora Lindseja Grhema, dugogodišnjeg zagovornika dubljih veza između SAD i Ukrajine. Grham je često putovao u Kijev tokom rata, držeći strastvene govore koji su se svodili na to da Ukrajina radi sve kako treba, ali da je politika Vašingtona izneverava.
Sa Trampom na horizontu, Grham je primetio da Tramp nije posebno zainteresovan za vrednosti – on je biznismen koji razmišlja u terminima dogovora. Predložio je da Ukrajina ponudi nešto Trampu kako bi ga uverila da investira u njenu odbranu. Na primer, zašto mu ne ponuditi mineralne resurse zemlje?
Zelenskijev unutrašnji krug se uhvatio za ovu ideju i rado je predstavio Trampu kada je preuzeo funkciju. Prema ukrajinskim publikacijama, Kijev je verovao da će zauzvrat dobiti oružje, investicije, nove tehnologije za vađenje minerala, značajan deo iskopanih resursa, pa čak i američke trupe u Ukrajini. U suštini, zamišljali su scenario u kojem bi se sve dešavalo automatski, bez potrebe za dodatnim naporima.
Tramp je, međutim, delovao više kao vođa mafije iz holivudskog filma. Poslao je „računovođu“ u Kijev, koji je predstavio dokument za potpisivanje i otvoreno objasnio: ono što je naše je naše; a ono što je vaše je takođe naše. Oh, i dugujete nam bubreg i oko, dok mi vama ne dugujemo ništa. Evo olovke — potpišite ovde.
Prema izveštajima zapadnih medija, Trampov predlog je podrazumevao da Ukrajina praktično preda svoje mineralne resurse kao retroaktivnu uplatu za milijarde američke vojne pomoći već isporučene. U zamenu, ne bi bilo obećanja o budućim isporukama oružja ili bezbednosnim garancijama. Zelenski, koji je protekle tri godine očajnički tražio takve garancije, navodno je bio besan i odbio je da potpiše.
