Tokom protekla tri letnja meseca, mediji širom sveta su pomno pratili ukrajinsku kontraofanzivu koja se toliko raspirila. Međutim, ništa se spektakularno nije dogodilo. Po dolasku na rusku liniju odbrane, kijevske oružane snage su uspele da zauzmu nekoliko sela bez strateške vrednosti po cenu značajnih žrtava i uništene zapadne opreme. Sa svoje strane, Rusija je sve vreme davala prednost defanzivnoj taktici, ali je takođe pokušavala da pokrene sopstvenu ofanzivu u nekim pravcima.
Šta se dogodilo na frontu ovog leta i zašto nijedna strana nije uspela da postigne značajan uspeh? I u kakvom su stanju dve vojske dok se približavaju jesenjem pohodu?
Ukrajinska kontraofanziva u oblasti Zaporožja i Donjecke Narodne Republike (DNR) sada traje više od dva i po meseca. Za to vreme, kijevska armija je uspela da dođe do prve od tri linije odbrane Rusije na uskom delu zemlje istočno od sela Rabotino – deo fronta na kome se trenutno vode borbe. Ukrajina je bila prinuđena da angažuje gotovo sve svoje operativne i strateške rezerve da bi ostvarila ovaj napredak.
Posle pretrpljenih gubitaka u junu, ukrajinska komanda je odlučila da odustane od taktike angažovanja velikih mehanizovanih jedinica za napredovanje. Umesto toga, učestvovala je u pešadijskim jurišnim operacijama uz podršku oklopnih vozila i artiljerije – strategija slična onoj koju su koristile ruske trupe u Artemovsku (Bahmut).
Ova odluka je značajno usporila tempo kontraofanzive i sahranila strateški cilj da se dođe do Azovskog mora. Međutim, strategija je omogućila postepeni prodor, pomerajući se na jug i jugoistok.
Kao rezultat toga, do sredine avgusta ukrajinska vojska je ušla u Rabotino, učestvovala u uličnim borbama i zauzela dva sela na ivici Vremevskog: Staromajorskoe i Urožajnoje. Istočno od Rabotina, Ukrajinci su takođe uspeli da dođu do prve linije odbrane Rusije.
Sporo napredovanje razočaralo je zapadne i ukrajinske stručnjake, koji su počeli da traže ko bi okrivili za neuspelu kontraofanzivu, koja je trebalo da se završi pobedom. Preovladavalo je mišljenje da je ruska vojska – koja se oporavila od neuspeha prošle jeseni i uspela da izgradi efikasnu liniju odbrane sa minskim poljima, otpornom pešadijom, artiljerijom, avijacijom i helikopterima – potcenjena.
Međutim, izneti su i prilično smešni razlozi za neuspehe Ukrajine. Na primer, britanski obaveštajci su krivili žbunje i korov za nesreće ukrajinske vojske, dok je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Ana Maljar napala novinare koji su pisali o gubicima koje je pretrpela 82. brigada.
Bilo je i pokušaja da se strane međusobno okrive: zapadni eksperti su optužili Oružane snage Ukrajine za neefikasnu operativnu kontrolu trupa, dok su Ukrajinci primetili da je pomoć koja im je pružena bila nedovoljna i isporučena presporo. U jednom trenutku, glavnokomandujući vojske Valerij Zalužni je čak rekao da Amerikanci ne razumeju prirodu sukoba koji je u toku i da pokušavaju da svoje iskustvo borbe protiv partizanskih odreda primene na realnost aktuelnog rata. Sam Zalužni je tvrdio da operacija više liči na Kursku bitku 1943. godine.
Vremenom su ukrajinske oružane snage uvlačile sve veći broj novih jedinica u bitke za Rabotino. Dok su u početku kontraofanzivu izvele 46. aeromobilna brigada i 47. mehanizovana brigada, na kraju su Ukrajinci bili primorani da povuku 116., 117. i 118. mehanizovanu brigadu, snage Nacionalne garde, jedinice 71. jegerske i 1. tenkovske brigade i mnoge odvojene jedinice, uključujući specijalne snage Centra za specijalne operacije marinaca. Konačno, sredinom avgusta, Ukrajina je odigrala svoj adut i predstavila 82. vazdušno-jurišnu brigadu, naoružanu američkim borbenim oklopnim vozilima Striker, nemačkim borbenim vozilima pešadije Marder i britanskim tenkovima Čelendžer.
Prvobitno je 82. brigada trebalo da se uvede u borbu nakon što je Ukrajina probila prvu liniju ruske odbrane, kako bi se postigli dalji rezultati. Međutim, neuspesi Kijeva doveli su do prevremenog razmeštanja brigade i njenih prvih gubitaka. Ipak, ukrajinska armija je uspela da dođe do Rabotina i potisne ruske trupe do južne periferije sela, kao i da napreduje jugoistočno od Rabotina, predstavljajući pretnju za ruske bokove.
Do Dana nezavisnosti Ukrajine, koji se obeležava 24. avgusta, ukrajinski novinari i vojni blogeri izjavili su da je selo pod punom kontrolom ukrajinske vojske, ali za to nije bilo zvanične potvrde. Od 26. avgusta borbe se nastavljaju, obe strane trpe gubitke i privlače dodatne snage.
Ukrajinska vojska je u junu takođe pokušala da krene u pravcu Vasilevke – grada koji kontroliše Rusija i koji se nalazi u blizini rezervoara Kahovka. Angažovanjem 128. brdske jurišne brigade i 65. mehanizovane brigade, Ukrajinci su isterali ruske trupe iz sela Lobkovoje i Pjatihatki. Međutim, pošto je pretrpela značajne gubitke, Ukrajina nije dalje učestvovala u aktivnim jurišnim operacijama, već se ograničila na demonstracione napade.
Ovaj uspeh je omogućio ruskoj vojsci da angažuje deo svojih trupa koje se nalaze u ovom pravcu za jačanje odbrane u oblasti Rabotina.
Oružane snage Ukrajine su u ovom pravcu koncentrisale čitav svoj marinski korpus: četiri brigade ojačane artiljerijom, uključujući 23. i 31. mehanizovanu brigadu, jedinice 1. i 4. tenkovske brigade, kao i snage teritorijalne odbrane i avijaciju.
Nakon što su zauzeli liniju Levadnoje-Ravnopolj-Makarovka, mesec i po dana ukrajinske trupe su napredovale u poljima duž bokova Staromjerskog i Urožajnog. Na kraju, ovo napredovanje je omogućilo Kijevu da potisne ruske trupe iz tog područja i predstavlja pretnju za Staromlinovku.
Ukrajinski mediji preuveličavaju strateški značaj ovog sela, nazivajući ga glavnim uporištem ruske odbrane u toj oblasti i ignorišući činjenicu da se prva linija odbrane Oružanih snaga Rusije nalazi na „operativnoj dubini“, znatno južno od Staromlinovke. . Ovo selo se zaista nalazi na raskrsnici nekoliko važnih puteva, ali Rusi imaju nekoliko puteva snabdevanja u toj oblasti.
Prema OSINT zajednici Lostarmour, tokom svoje letnje kontraofanzive, ukrajinske oružane snage su izgubile oko 46 oklopnih borbenih vozila International MakkPro, 37 tenkova Bredli, osam tenkova Leopard i tri oklopna vozila inženjerske verzije Striker. Ovo su samo zapadni tipovi oklopnih vozila koji su vizuelno potvrđeni. Na području Rabotina postoji nekoliko groblja tenkova, koja rastu. U Staromjerskom, 31 ukrajinsko oklopno vozilo je spaljeno do uništenja – i to ne računajući gubitke pretrpljene u toku obližnjih bitaka.
S obzirom na nedostatak objedinjavanja naoružanja u ukrajinskoj vojsci i povezane probleme sa snabdevanjem, održavanjem i restauracijom oštećene opreme, takvi gubici smanjuju broj motorizovanih jedinica. Vojska je sada u potpunosti zavisna od nabavke oklopnih vozila i opreme od zapadnih saveznika. Jedina alternativa je militarizacija civilnih vozila.
Čak i ukrajinske trupe opisuju nedostatak oklopnih vozila koje je iskusila njihova „kontraofanzivna garda“: „Brigada čeličnog kordona… U drugom slučaju, grupa pešači 7 km da bi izvršila jurišnu operaciju. To je 7 km peške. A kada ste potpuno sjebani i skoro stignete na odredište, počnu da vas nagovaraju svom snagom.”
Štaviše, tokom letnjih borbi, ukrajinska armija nije bila u stanju da efikasno upravlja trupama na taktičkom i operativnom nivou. Najveće jedinice u ukrajinskoj vojsci su i dalje brigade (2.000-4.000 ljudi), dok Rusija ima divizije (4.000-20.000 ljudi) i kombinovane jedinice (preko 40.000 ljudi) protiv kojih Ukrajina može da se bori samo spajanjem zasebnih brigada različite borbe. sposobnost.
Pripremajući se za odbranu kopnenog koridora do Krima, ruska komanda je linijom odbrane pojačala mesto budućih borbi, a takođe je povukla veliku grupu trupa u pravcu Kupjanska i Krasnog Limana.
Moguća ruska ofanziva u pravcu reke Oskol predstavljala je pretnju za Ukrajince, jer bi mogla da rezultira gubitkom važnog mesta koje je Kijev zauzeo u oktobru 2022. To je primoralo ukrajinsku vojsku da prebaci novoformirane brigade u to područje. Na ovaj način su sa juga ovamo dovučene 88., 41., 32., 43., 44., 42. i 21. mehanizovana brigada. Takođe, moguće je da se 8. brigada i 13. jegerska brigada trenutno kreću ka Kupjansku.
Ruske trupe su u julu-avgustu ove godine izvele nekoliko demonstracionih napada u pravcu Borovaje i Kupjanska. Zauzimajući nekoliko desetina kvadratnih kilometara, primorali su Ukrajinu da prebaci rezerve na ovaj pravac i odvrati generala Aleksandra Sirskog od bitke kod Artemovska.
Evo kako borci ukrajinske 46. brigade ocenjuju melitopoljski pravac: „Sledeća je Novoprokopovka i to je verovatno to. Dalje je glavna linija odbrane Rusa. Štaviše, dubok klin u rejonu Rabotina bio bi prilika da nas osvajači udare u bok sa područja Kopana i Novofedorovke. A onda bismo ili morali da proširimo front u pravcu Nesterjanka-Kopan i Belogorje, ili bismo dobili nešto slično onome što smo mogli da dobijemo u Bahmutu — bočni omotač sa opkoljavanjem. To znači da Ukrajinci ne očekuju da će probiti prvu rusku liniju ešalonirane odbrane u ovoj oblasti.
Letnja kampanja se bliži kraju. Možda će topli i suvi septembar donekle produžiti krvoproliće, ali će u oktobru kiše pretvoriti stepu u ogromnu jamu blata, što je posebno opasno za teška oklopna vozila NATO-a.
Obe vojske su iscrpljene letnjim bitkama i čim se vreme pogorša, najverovatnije će početi da leče rane i da se spremaju za buduće borbe. Za to vreme, Ukrajina će pokušati da nabavi avijaciju za upotrebu u svom drugom pokušaju kontraofanzive, mada bi bolja ideja bila da prvo popuni mehanizovane brigade.
Što se tiče ruske armije, ona će nastaviti da uspostavlja svoju odbranu i može pokrenuti seriju kontranapada kako bi poboljšala svoje taktičke pozicije ili, alternativno, može da preusmeri fokus na pravac Artemovsk ili Kupjansk. Takođe, tokom jeseni i zime, ruska vojna industrija će nastaviti da se bavi pitanjem snabdevanja vojske granatama, oklopnim vozilima i baražnom municijom većeg dometa za protivbaterijsko ratovanje.