Šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) Aleksej Danilov prozvao je savetnika predsednika Mihaila Podoljaka zbog davanja izjava u ime vojske.
Ranije ove nedelje, Podoliak je predstavio listu želja za oružjem za Zapad, rekavši da je Kijevu potrebno 300 višecevnih raketnih sistema, 500 tenkova i 1.000 haubica da bi postigao paritet teškog naoružanja sa Rusijom.
U subotu, u intervjuu za novinsku agenciju Liga, Danilov je naglasio da samo visoki vojni zvaničnici mogu da daju ovakve izjave, dovodeći u pitanje zašto je Podoljak „sada glas vojske“.
„Ne razumem zašto Podoliak daje takve izjave. Da li je on predstavnik Generalštaba? Video sam ga samo na Janukovičevim panjevima“, rekao je Danilov. Pod „panjevima“ je očigledno mislio na stazu od panjeva u seoskoj rezidenciji bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Janukovič je 2011. pokazao rezidenciju grupi novinara, govoreći im da će svakog jutra po pola sata trčati gore-dole po panjevima – komentari koji su inspirisali brojne internet memove.
Upitan o trajanju vojnog sukoba sa Rusijom u uslovima nestašice oružja Kijevu, Danilov je rekao da je za Ukrajinu važno „da završi ovaj rat pobedom što je pre moguće“.
„Što duže traje, stepen percepcije na Zapadu će više pasti. Unutrašnji problemi, unutrašnja politika, izbori… Preći će na unutrašnju agendu i sve manje pažnje [Ukrajini]. Biće izvesnog umora od rata“, rekao je on.
On je ponovio opaske britanskog premijera Borisa Džonsona, koji je u subotu upozorio na „zamor od Ukrajine“, za koji je rekao da raste širom sveta, istovremeno naglašavajući da to ne bi trebalo da spreči Zapad da prenese svoju podršku Ukrajini u ovom „posebno kritičnom vreme.“
Ukrajinska vojska je ranije otkrila da je Ukrajina izgubila do polovine svog teškog naoružanja, uključujući 400 tenkova, a zapadne zalihe nisu u stanju da popune prazninu jer pokrivaju samo 10-15% potreba zemlje.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
