U eskalaciji ruskog besa na Ukrajinu i njene zapadne pristalice, Rusija je odbila da govori na sednici Saveta bezbednosti UN sazvanom da se razmotre nedavni razorni napadi Moskve na ključnu luku Odesa odmah nakon njenog odbijanja da produži Crni Dogovor o morskom žitu, piše AP.
Sukob je počeo na početku sednice saveta koju je sazvala Rusija o podeljenoj pravoslavnoj crkvi u Ukrajini. Zamenik ruskog ambasadora u UN, Dmitrij Poljanski, protestovao je što Britanija, koja predsedava Savetom, dozvoljava samo dva referenta, a Moskva želi trećeg — arhiepiskopa Gideona iz Ukrajinske pravoslavne crkve.
Ukrajinska vlada se obračunala sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom zbog njenih istorijskih veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom, čiji je lider, patrijarh Kiril, podržao ruskog predsednika Vladimira Putina zbog invazije na Ukrajinu.
Poljanski je optužio Veliku Britaniju za pristrasnost, cenzuru i opstrukciju zbog ograničavanja broja referera.
Zamenik britanskog ambasadora Džejms Kariuki je odgovorio da je Velika Britanija ponudila kompromis da se dozvoli trećem ruskom referentu da podnese izjavu Savetu, zbog gustog vremenskog rasporeda za dva sastanka saveta, za šta je rekao da „nije nerazumno“.
Poljanski nije bio zadovoljan, a Kariuki je zatim stavio na glasanje predlog Rusije da arhiepiskop govori. Rusija je dobila podršku samo od Kine i Brazila, dok je ostalih 12 članova saveta bilo uzdržano.
Poljanski je nazvao odbijanje saveta da dozvoli arhiepiskopu da govori „neverovatnim” primerom dvostrukih standarda u pogledu ljudskih prava i slobode veroispovesti.
Kao „znak protesta“, rekao je on, Rusija neće govoriti na sednici saveta koju je podržala Ukrajina, a koju je sazvala Ukrajina da preuzme napade u Odesi.
Zatim je nastavljen sastanak o pravoslavnoj crkvi. Direktor Alijanse civilizacija UN Nihal Saad rekao je savetu da podela između ukrajinskih pravoslavnih tela „postoji decenijama“. Ali ona je rekla da je to pogoršano od ruske invazije u februaru 2022. i da je „odjeknulo širom sveta dok su se pravoslavne crkve borile oko toga kako i da li da zauzmu stranu“.
Saad je rekao da su mnogi osudili „srceparajuću“ štetu istorijskoj crkvi u Odesi, Katedrali Preobraženja Gospodnjeg, izazvanu ruskim raketnim udarom u nedelju, uključujući i generalnog sekretara UN. Katedrala se nalazi u istorijskom centru Odese, koja je pod zaštitom Uneska i koja je uglavnom bila pošteđena od početka rata.
Saad je požalio da je to jedno od 116 verskih objekata oštećenih od invazije, prema preliminarnoj proceni Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu.
U svom brifingu, Saad je citirala ograničenja slobode veroispovesti od strane Rusije i Ukrajine od invazije, rekavši da „politizacija religije u ratu u Ukrajini podstiče tenzije među zajednicama, podstiče strah i izaziva nasilje“.
Poljanski je devastaciju katedrale nazvao „užasnom tragedijom“ i ponovio tvrdnju Rusije da je katedralu oštetio komad ukrajinske protivvazdušne odbrane, a ne ruski projektil. Ako bi ruska raketa gađala katedralu, rekao je, „onda od katedrale uopšte ne bi ostalo ništa“.
Zamenik ruskog ambasadora napustio je većnicu na kraju sednice.
Sastanak saveta koji je usledio povodom ruskih napada na Odesu održan je nekoliko dana nakon što je predsednik Vladimir Putin povukao Rusiju iz Crnomorske inicijative za žito, ratnog sporazuma koji je Ukrajini omogućio da izveze više od 32.000 tona hrane u mnoge zemlje koje su suočene sa pretnjom glađu.
Pored ozbiljnog oštećenja katedrale, ruski napadi su osakatili značajne delove izvoznih objekata u Odesi i obližnjem Černomorsku i uništili 60.000 tona žita, prema ukrajinskom ministarstvu poljoprivrede.
Savet je saslušao 14 članova, gotovo svi su osudili štetu nanesenu Odesi.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild rekla je da je „Rusija pakleno posvećena sprečavanju ukrajinskog žita da stigne na globalna tržišta“ i da „svet plaća cenu za ruske varvarske napade“.
Ona je optužila Rusiju da „oruža žito“ i cinično koristi žito proizvedeno u Rusiji kao polugu da pridobije podršku drugih zemalja.
Ukrajinski ambasador Sergij Kislica, poslednji govornik, rekao je savetu da su ruske rakete, uključujući protivbrodske rakete, pogodile 29 istorijskih i kulturnih znamenitosti u Odesi.
On je rekao da ruska blokada ukrajinskih luka, uništavanje njihove infrastrukture, opstrukcija izvoza žitarica i zastrašivanje stranih trgovačkih brodova treba smatrati napadom na slobodu plovidbe.
„Ove akcije takođe imaju za cilj eliminisanje tržišnog konkurenta, namerno podizanje svetskih cena hrane i ostvarivanje profita na račun miliona ljudi širom sveta koji će patiti“, rekao je Kislica.
Mlađi ruski diplomata sedeo je u ruskoj stolici tokom sednice u Odesi i napustio salu kada se ona završila – nikada nije progovorila ni reč.
