Lideri EU odobrili su planove za korišćenje milijardi evra iz zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini, a očekuje se da će Evropska komisija dati zakonske predloge početkom decembra.
Zapadne sankcije zamrznule su 300 milijardi dolara koje pripadaju ruskoj centralnoj banci otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Lavovski deo ovih sredstava – 180 milijardi evra, prema belgijskoj vladi – drži se u Euroclear-u, najvećem svetskom registru hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu.
Euroclear je u četvrtak saopštio da je samo u prvih devet meseci ove godine napravio oko 3 milijarde evra zamrznute ruske imovine, u poređenju sa 347 miliona evra u istom periodu 2022. godine, uz rast vođen rastom kamatnih stopa.
Isplate kupona i otplate obveznica na zamrznutu rusku imovinu su zaglavljene u Euroclear-u jer se ne mogu isplatiti sankcionisanim klijentima. Depozitar hartija od vrednosti redovno reinvestira takva gotovinska stanja, a rastuće kamatne stope znače da Euroclear zarađuje više od ovih ulaganja.
Zvaničnici EU traže načine da te prihode usmere u Ukrajinu, ali Evropska centralna banka je upozorila na potencijalne rizike za evro zbog pristupa tim prihodima, upozoravajući da bi to moglo da podstakne druge centralne banke da oslobode svoju imovinu denominiranu u evrima i oslabe valutu
Ali lideri koji su se sastali na samitu u petak pozdravili su taj potez, pozivajući Evropsku komisiju da „ubrza rad u cilju podnošenja predloga“.
„Potreban je odlučujući napredak u koordinaciji sa partnerima o tome kako bi bilo koji vanredni privatni prihod koji potiče direktno od imobilisanih sredstava Rusije mogao da se usmeri na podršku Ukrajini i njenom oporavku i rekonstrukciji, u skladu sa važećim ugovornim obavezama, kao i u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodno pravo.
Evropski savet poziva visokog predstavnika i Komisiju da ubrzaju rad na podnošenju predloga“, navodi se u odluci samita.
Komisija planira da predstavi predloge početkom decembra, izjavila su za Fajnenšel tajms dva visoka zvaničnika uključena u njihovu pripremu.
„Ovi nalazi su zeleno svetlo za nas“, rekao je jedan od njih.
Brisel je u redovnom kontaktu sa Londonom i Vašingtonom kako bi osigurao da njihovi pristupi budu sinhronizovani, dodali su zvaničnici.
Neke zemlje članice EU, poput Nemačke, ranije su bile skeptične prema planovima zbog pravnih pitanja oko vlasništva nad fondovima. Ti strahovi su uklonjeni ranije ovog meseca kada je američka sekretarka finansija Dženet Jelen podržala ideju da se umanji neočekivani prihod. Grupa sedam je takođe podržala ove planove.
Estonija, jedna od zemalja koje aktivno promovišu tu meru, rekla je da je važno da Rusija plati štetu koju nanosi Ukrajini. „Obnova štete koju je izazvala Rusija mora da plati Rusija… tako da moramo da razmišljamo van okvira“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas.
Očekuje se da će decembarski predlozi Evropske komisije razjasniti zakonske obaveze u vezi sa neočekivanim prihodima u depozitarima hartija od vrednosti, kao npr. Tek u sledećoj fazi, koja se očekuje sledeće godine, biće predstavljena zakonska regulativa koja će omogućiti stvarno povlačenje i preraspodelu ovih sredstava u korist Kijeva.
Podsetimo, Belgija je saopštila da je stvorila poseban fond za podršku Ukrajini u iznosu od 1,7 milijardi evra, koji se puni od oporezivanja ruske imovine zamrznute u zemlji.
