KIJEV – Ključna nuklearna elektrana u Ukrajini ponovo je izgubila spoljno napajanje, rekli su u subotu međunarodni energetski zvaničnici, pojačavajući zabrinutost zbog njenog rada dok se energetska bitka između Moskve i Zapada pojačava.
Ukrajinska elektrana u Zaporožju, najveća u Evropi, prekinula je njen poslednji preostali glavni spoljni dalekovod iako je rezervni vod mogao da nastavi da snabdeva električnom energijom mrežu, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
Samo jedan od šest reaktora ostao je u funkciji u stanici, navodi agencija u saopštenju objavljenom na njenom sajtu.
Fabrika, koju kontroliše Moskva otkako su ruske trupe napale Ukrajinu krajem februara, postala je žarište sukoba, pri čemu svaka strana okrivljuje drugu za obližnje granatiranje.
U međuvremenu, zastoj oko izvoza ruskog gasa i nafte nastavljen je ove nedelje pošto je Moskva obećala da će zadržati svoj glavni gasovod do Nemačke zatvorenim, a zemlje G7 najavile su planirano ograničenje cena za izvoz ruske nafte.
Energetska borba je posledica šestomesečne invazije predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, naglašavajući duboki jaz koji je izazvao između Moskve i zapadnih nacija i dolazi dok se region priprema za hladne mesece koji su pred nama.
„Rusija (sprema) odlučujući energetski udar na sve Evropljane za ovu zimu“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom obraćanju u subotu, navodeći nastavak zatvaranja gasovoda Severni tok 1.
Zelenski je ranije okrivio rusko granatiranje za prethodno isključenje nuklearne elektrane i rekao da je curenje radijacije za dlaku izbegnuto.
Moskva je ukazivala na sankcije Zapada i tehnička pitanja zbog poremećaja u energetici, dok su evropske nacije optužile Rusiju da stavlja oružje u zalihe kao deo svoje vojne invazije.
Kijev i Moskva su razmenili optužbe o napadima na fabriku u Zaporožju, koju su ruske snage zauzele u martu, ali njome i dalje upravlja ukrajinsko osoblje i koja je povezana sa ukrajinskom električnom mrežom.
Misija IAEA obišla je elektranu u četvrtak, a neki stručnjaci su ostali tamo dok čekaju objavljivanje izveštaja nuklearne agencije UN-a u narednim danima. [nL1N30A07A]
Prošle nedelje, Zaporožje je po prvi put u svojoj istoriji isključeno iz nacionalne mreže nakon što su dalekovodi prekinuti, što je dovelo do prekida struje širom Ukrajine, iako su hitni generatori aktivirani za vitalne procese hlađenja.
U međuvremenu, IAEA je u subotu saopštila da su preostali inspektori primetili da jedan reaktor „još uvek radi i proizvodi električnu energiju kako za hlađenje i druge ključne bezbednosne funkcije na lokaciji, tako i za domaćinstva, fabrike i druge kroz mrežu“, navodi agencija.
Zaporoška nuklearna elektrana je u saopštenju za Telegram saopštila da je peti reaktor isključen „kao rezultat stalnog granatiranja ruskih okupacionih snaga“ i da nema dovoljno kapaciteta sa poslednje rezervne linije za rad dva reaktora.
Pogoršanje uslova usred granatiranja izazvalo je strah od radijacijske katastrofe, a svaka nesreća ili nuklearno curenje u postrojenju izazvali bi veliku humanitarnu krizu, saopštio je Međunarodni crveni krst.
Ukrajina i Zapad rekli su da Rusija koristi lokaciju kao bazu za teško naoružanje u pokušaju da obeshrabri Ukrajinu da puca na njega. Rusija je poricala prisustvo bilo kakvog takvog oružja i do sada se opirala međunarodnim pozivima da povuče trupe iz fabrike i demilitarizuje to područje.
Rusko ministarstvo odbrane optužilo je u subotu ukrajinske snage za neuspeli pokušaj zauzimanja elektrane, rekavši da je više od 250 ukrajinskih vojnika pokušalo da se iskrca na obalu obližnjeg jezera uprkos prisustvu IAEA.
Rojters nije uspeo da proveri izveštaj.
Turska je u subotu takođe ponudila da olakša situaciju.
U svom saopštenju u petak da neće nastaviti isporuke gasovodom Severni tok 1 kako se očekivalo, ruski energetski gigant Gasprom (GAZP.MM) okrivio je tehničku grešku.
Gasprom je u subotu saopštio da je Siemens Energi (ENR1n.DE) spreman da pomogne u popravci pokvarene opreme, ali da nema mesta za izvođenje radova. Simens je rekao da nije dobio zadatak da obavlja radove na održavanju gasovoda, ali da je dostupan.
Severni tok 1, koji prolazi ispod Baltičkog mora za snabdevanje Nemačke i drugih, trebalo je da nastavi sa radom nakon trodnevnog prekida zbog održavanja u subotu u 1:00 GMT.
Moskva je okrivila sankcije koje je Zapad uveo nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara za ometanje rutinskih operacija i održavanja Severnog toka 1. Brisel i Vašington optužuju Rusiju da koristi gas kao ekonomsko oružje.
Neograničeno odlaganje obnavljanja isporuke gasa produbiće evropske probleme u obezbeđivanju goriva za zimu, a troškovi života već rastu, predvođeni cenama energije.
Ministri finansija iz Grupe sedam bogatih demokratija – Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Sjedinjenih Država – rekli su u petak da je ograničenje cene ruske nafte trebalo da „smanji … sposobnost Rusije da finansira svoje agresijom, a istovremeno ograničavajući uticaj ruskog rata na globalne cene energije“.
Kremlj – koji sukob naziva „specijalnom vojnom operacijom“ – rekao je da će prestati da prodaje naftu svim zemljama koje implementiraju ograničenje.
