Među ključnim odlukama o kojima će se razgovarati na samitu Ukrajina-EU 3. februara biće i integracija sektora ukrajinske privrede u jedinstveno evropsko tržište.
„Tokom samita biće donete važne odluke. Premijer je posebno pomenuo pripremu pregovora, a pomenuću još jedan važan aspekt: uprkos intenzitetu naših pregovora, čak i pre početka pristupnih pregovora, mi smo već integrišući određene sektore privrede Ukrajine u jedinstveno evropsko tržište, kao što se desilo, na primer, sa sektorom električne energije“, rekao je zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Igor Žovkva, prenosi „Evropska pravda“.
Prema rečima zamenika šefa OP, na samitu Ukrajina-EU biće ažuriran plan integracije ukrajinskih privrednih sektora u jedinstveno evropsko tržište „i kroz ovaj proces ćemo proći paralelno sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji. “
„Nadaćemo se i produženju sporazuma o liberalizaciji drumskog saobraćaja između Ukrajine i EU, liberalizaciji trgovine. Sada, kao što znate, mi trgujemo bez carina i carina. Sporazum je privremen, ali razgovaraćemo o njegovom nastavku. Razgovaraćemo o ujedinjenom romingu za Ukrajinu i Evropsku uniju“, dodao je on.
Žovkva je istovremeno napomenuo da samit neće zanemariti pitanje vojne, finansijske i političke podrške Ukrajini u pozadini rata punog razmera sa Rusijom.
Prema Sporazumu o pridruživanju, samit Ukrajina-EU je godišnji događaj. Poslednji, 23. samit, održan je u oktobru 2021. godine u Kijevu.
Ranije je pres-sekretar predsednika Evropskog saveta Šarl Mišel Barend Lajts saopštio da će samit Ukrajina-EU biti održan u Briselu, a Vladimir Zelenski je dobio poziv na njega. Ali na kraju, strane su se složile da se samit održi u Kijevu.
Planirano je da samit 2022. bude u decembru, a trebalo je da bude u Briselu. Sa ukrajinske strane bilo je preliminarnih najava o njegovom održavanju. Međutim, na kraju je odlučeno da se samit odloži za početak 2023. godine.
Prema izvorima Evropske Pravde, među razlozima za odlaganje je i nedostatak pravih rezultata takvog sastanka; posebno, kao što je poznato, EU strana je do poslednjeg trenutka imala problema čak i sa odobravanjem paketa makrofinansijske pomoći obećanog u okviru G7 u iznosu od 18 milijardi evra.
O sporazumima postignutim kao rezultat poslednjeg samita pročitajte u članku – Ne samo „otvoreno nebo”: 12 važnih sporazuma samita Ukrajina-EU.
