Judžin Čolij je predsednik nevladine organizacije Ukrajina-2050 i bio je predsednik Svetskog kongresa Ukrajinaca od 2008-2018. Ukrajina-2050 je osnovana da pomogne u implementaciji unutar jedne generacije – do 2050. godine – strategija održivog razvoja Ukrajine kao potpuno nezavisne, teritorijalno integralne, demokratske, reformisane i ekonomski konkurentne evropske države. Pre sedamnaest godina, preko 170 šefova država i vlada sastalo se u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku tokom Svetskog samita 2005, kasnije opisanog kao „najveći skup svetskih lidera u istoriji“, i usvojili Ishodni dokument Svetskog samita 2005.
Na sajtu UN piše:
„U paragrafima 138 i 139 Ishodnog dokumenta Svetskog samita 2005. (A/RES/60/1) šefovi država i vlada potvrdili su svoju odgovornost da zaštite sopstveno stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti i prihvatili kolektivnu odgovornost da ohrabrujemo i pomažemo jedni drugima da održe ovu posvećenost.”
Član 51. Povelje Ujedinjenih nacija omogućava državama članicama UN da zajednički ispune ovu istorijsku obavezu:
„Ništa u ovoj Povelji neće narušiti inherentno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu ako dođe do oružanog napada na članicu Ujedinjenih nacija, sve dok Savet bezbednosti ne preduzme mere neophodne za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Ovo važno pravo na kolektivnu samoodbranu država članica UN je još važnije u situaciji kada je država članica Saveta bezbednosti UN istovremeno država agresor i uživa pravo veta koje sprečava Savet bezbednosti UN da preduzme odgovarajuće mere za održavanje međunarodni mir i bezbednost.
Rusija je 24. februara 2022. pokrenula ničim izazvan rat protiv Ukrajine i bezobrazno svakodnevno čini ratne zločine protiv civilnog stanovništva u Ukrajini, uključujući i nevinu decu.
Oružane snage Ukrajine, uz podršku svoje vojne rezerve, Snaga Teritorijalne odbrane, hrabro brane nezavisnost Ukrajine već više od dve nedelje. Pored toga, oko 16.000 stranaca se dobrovoljno prijavilo da se pridruži Međunarodnoj legiji teritorijalne odbrane Ukrajine i pomogne Ukrajini u odbrani svog teritorijalnog integriteta.
Prošle nedelje, američki zvaničnici su nagovestili da aktivno istražuju kako bi Poljska mogla da obezbedi svoje korišćene borbene avione MiG-29 Ukrajini, a SAD će ih napuniti tako što će Poljskoj obezbediti borbene avione američke proizvodnje. Ukrajinski piloti treniraju na borbenim avionima MiG-29 iz sovjetske ere i mogli su da upravljaju njima odmah.
Ovi borbeni avioni su hitno potrebni jer bi pomogli Ukrajini (ne NATO) da sprovede zonu zabrane letenja nad svojim vazdušnim prostorom i spreči masovno i široko rasprostranjeno uništavanje civilne infrastrukture, buduće granatiranje njenih nuklearnih elektrana (kao što je već učinjeno 4. marta 2022) i činjenje svakodnevnih ratnih zločina Rusije u Ukrajini.
Dana 8. marta 2022, Poljska je ponudila da isporuči preko dva desetina borbenih aviona MiG-29 Ukrajini u vazduhoplovnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, dodeljenoj američkim vazduhoplovnim snagama u Evropi. Međutim, SAD su se otvoreno usprotivile ovom planu na osnovu toga da bi to navodno rizikovalo širi rat između Rusije i NATO-a.
Činjenica da je ovaj plan otkazan je neshvatljiva, ne samo zato što podriva posvećenost država članica UN da pomognu državi da zaštiti svoje stanovništvo od ratnih zločina u skladu sa članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, već i zato što je veoma nedosledno sa pristupom koji su brojne zemlje članice NATO-a, uključujući SAD, usvojile do sada kao odgovor na opaku vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu.
Zaista, brojne države članice UN-a i NATO-a, uključujući SAD, javno su dale Ukrajini odbrambeno smrtonosno oružje, uključujući protivtenkovske rakete Javelin i rakete zemlja-vazduh Stinger, i nametnule su oštre sankcije Rusiji, Putinu i ruskim oligarsima. koje Putin smatra aktima agresije na Rusiju.
U tom smislu, veoma je teško pratiti logiku da obezbeđivanje Ukrajine protivtenkovskim raketama Javelin i raketama zemlja-vazduh Stinger nekako ne uključuje NATO i njegove države članice u rat koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, dok obezbeđivanje Ukrajina sa borbenim avionima bi ih uključila, posebno jer bi tim borbenim avionima upravljali ukrajinski piloti sa ukrajinskih aerodroma pod komandom Ukrajine.
Ove kolebljive i nedosledne javne izjave država članica NATO-a Rusija je očigledno shvatila kao znak slabosti NATO-a, koju Rusija u potpunosti iskorišćava. Zaista, oni su ohrabrili Putina, sa njegovim nezasitnim imperijalnim ambicijama i potpunim prezirom prema ljudskim životima, da pojača i proširi bombardovanje civila i civilne infrastrukture u Ukrajini.
Ove kolebljive i nedosledne javne izjave država članica NATO-a Rusija je očigledno shvatila kao znak slabosti NATO-a, koju Rusija u potpunosti iskorišćava. Zaista, oni su ohrabrili Putina, sa njegovim nezasitnim imperijalnim ambicijama i potpunim prezirom prema ljudskim životima, da pojača i proširi bombardovanje civila i civilne infrastrukture u Ukrajini.
Stoga je obaveza NATO-a i njegovih država članica, počevši od SAD, da odmah ponište ovaj fijasko sa njegovim tekućim katastrofalnim posledicama i obezbede Ukrajini – bez daljeg odlaganja – raspoložive borbene avione koji će omogućiti Ukrajini da se odupre ruskoj vojnoj agresiji i obezbedi mir i sigurnost.“
