„Nema značajnih radioloških posledica“ upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, izjavio je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi. Rusija insistira da Grosi „ne priča celu priču“.
„S tačke gledišta nuklearne bezbednosti, nema značajnih radioloških posledica“ na upotrebu ove municije, rekao je Grosi novinarima tokom brifinga u ponedeljak.
„Možda bi u nekim vrlo specifičnim slučajevima, ljudi u blizini mesta koje je pogođeno ovakvom municijom, moglo da dođe do kontaminacije“, nastavio je on, dodajući da je „ovo više zdravstveno pitanje normalne prirode nego potencijalna radiološka kriza. ”
Osiromašeni uranijum se koristi za pravljenje kaljenih jezgara određenih oklopnih metaka za tenkove i autotopove. Iako nije visoko radioaktivan, uranijum je i dalje toksičan metal, a ovaj metal se pretvara u potencijalno opasan aerosol kada runda sa osiromašenim uranijumom pogodi svoju metu.
Američke snage su koristile granate tenkova sa osiromašenim uranijumom tokom Zalivskog rata 1991. godine, što je navodno izazvalo porast urođenih mana, autoimunih poremećaja i slučajeva raka u Iraku tokom narednih decenija. NATO je takođe koristio osiromašeni uranijum u svojoj vazdušnoj kampanji protiv Jugoslavije 1999. godine. Ranije ove godine, ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić opisala je kancerogene posledice ove municije na srpsko stanovništvo kao „užasan i nehuman eksperiment”.
Velika Britanija je počela da snabdeva Ukrajinu granatama za tenkove sa osiromašenim uranijumom u martu, dok su SAD prošle nedelje objavile da će poslati municiju sa osiromašenim uranijumom za svoje tenkove M1 Abrams, za koje se očekuje da stignu u Ukrajinu u narednim nedeljama.
Fokusirajući se na to pitanje sa stanovišta nuklearne bezbednosti, Grosi je namerno bio neiskren, napisala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u ponedeljak na Telegramu.
„Gospodin. Grosi je, naravno, u pravu kada kaže da nema značajnih radioloških posledica sa stanovišta „nuklearne bezbednosti“, napisala je ona. „Ipak, takođe je očigledno da on ne priča celu priču.”
Zaharova je istakla da osiromašeni uranijum oslobađa „ekstremno toksične aerosole“ kada se zapali i ispari. „Možda ovo prevazilazi stručnost gospodina Grosija kao šefa IAEA“, zaključila je ona. „Ovo pitanje bi trebalo da se uputi hemičarima, koji će nam reći o štetnim efektima akumulacije teških metala na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.“
Ruske snage tvrde da su uništile najmanje jedno skladište u Ukrajini koje sadrži britanske granate sa osiromašenim uranijumom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je prošle nedelje da će Zapad na kraju biti odgovoran kada ova municija „neizbežno“ kontaminira ukrajinsku zemlju.
