Evropski lideri su pojačali diplomatske napore da olabave rusku kontrolu nad ukrajinskim zalihama žitarica kako se izgledi Kijeva u istočnom regionu Donbasa pogoršavaju i raste rizik od globalne prehrambene krize.
Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su u subotu o situaciji sa Vladimirom Putinom u telefonskom razgovoru. Putin im je rekao da je Moskva spremna da pronađe načine da deblokira izvoz žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka i da bi mogla da poveća sopstveni izvoz đubriva i poljoprivrede ako se ukinu relevantne sankcije.
Njihov razgovor usledio je dva dana nakon što je italijanski premijer Mario Dragi otvorio to pitanje sa ruskim predsednikom u pokušaju da ublaži globalnu krizu sa hranom koja preti da izazove teškoće u tržišnim ekonomijama u razvoju.
Ukrajina i neki od njenih zapadnih saveznika optužili su Rusiju da je blokirala luku Odesa, zaustavljajući izvoz velikih pošiljki žita.
Putin, Šolc i Makron su razgovarali o tome da li bi se moglo pronaći pregovaračko rešenje za otvaranje Odese kako bi se omogućilo da izvoz žitarica napusti Ukrajinu, navodi se na brifingu u Jelisejskoj ulici nakon poziva. Francuski i nemački lideri su „zapazili obećanje ruskog predsednika da će dozvoliti brodovima da pristupe luci za izvoz žitarica, a da to ne bude vojno korišćeno od strane Rusije — ako je luka unapred razminirana“, navodi se u brifingu.
Berlin je rekao da je razgovor trajao 80 minuta i da je bio „posvećen tekućem ratu Rusije protiv Ukrajine i naporima da se on okonča“.
Rizik od globalne prehrambene krize se pojačao otkako je Putin 24. februara započeo svoju sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, glavnog proizvođača i izvoznika žitarica. Rusko đubrivo i izvoz poljoprivrednih proizvoda takođe su poremećeni, za šta Moskva krivi zapadne sankcije.
Putin je rekao Makronu i Šolcu da je Rusija „spremna da doprinese pronalaženju opcija za nesmetan izvoz žitarica“, navodi se u sažetku njegovih reči koje je Kremlj objavio u saopštenju.
„Povećane isporuke ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda, koje će, naravno, zahtevati ukidanje relevantnih sankcija, takođe će pomoći da se smanje tenzije na globalnom tržištu hrane“, saopštio je Kremlj.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je o blokadi Crnog mora u razgovoru sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.
„Razgovarali smo o jačanju odbrambene podrške Ukrajini, intenziviranju rada na bezbednosnim garancijama, snabdevanju Ukrajine gorivom. Moramo da radimo zajedno na sprečavanju krize sa hranom i deblokiranju ukrajinskih luka“, napisao je Zelenski na Tviteru.
Džonson je istakao „intenzivan rad koji se odvija sa međunarodnim partnerima na pronalaženju načina za nastavak izvoza žita iz Ukrajine kako bi se sprečila globalna kriza sa hranom“ i rekao da će „Velika Britanija raditi sa partnerima iz G7 na hitnom napretku“, rekao je Dauning strit u Izjava.
Italijanski lider Dragi razgovarao je o tom pitanju sa Zelenskim u telefonskom razgovoru u petak, a prethodno je to pitanje pokrenuo i sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.
Neke zapadne prestonice strahuju da bi predstojeća kriza sa hranom i njen razarajući uticaj na siromašna domaćinstva u Africi i na Bliskom istoku mogli da izazovu novi talas migracija u Evropu.
Ruske snage pojačale su napade na ukrajinske snage u istočnom regionu Donbasa i tvrde da su preuzele punu kontrolu nad Lajmanom, železničkim čvorištem. Oblast je bila dom najžešćih borbi u tromesečnom sukobu nakon što se Ukrajina iz njega povukla. Kijev je rekao da je bitka u toku.
Ukrajina je tvrdila da je oterala ruske snage iz Sijerodonjecka, jedinog većeg grada u Lugansku koji još nije pod ruskom kontrolom, koji zajedno sa susednim Donjeckom čini Donbas.
Guverner Luganska Serhii Haidai rekao je da su ukrajinske trupe „uspele da potisnu Ruse na njihove prethodne položaje” nakon što su dve trećine grada bile opkoljene, ali je upozorio da ruske snage „ne odustaju od pokušaja da opkole naše trupe i poremete logistiku”.
Putin je takođe razgovarao o vojnoj situaciji sa Makronom i Šolcom, saopštio je Kremlj. On je rekao da je Rusija otvorena za povratak za pregovarački sto i okrivio Kijev za odugovlačenje pregovora.
Jelisej je rekao da su Makron i Šolc ponovili da svaki završetak rata mora da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Takođe su zatražili od Rusije da oslobodi 2.500 vojnika koji su branili čeličanu Azovstal u Mariupolju i od tada ih drži Rusija, tvrdeći da su oni zapravo ratni zarobljenici.
U kasnonoćnom obraćanju, Zelenski je rekao da je uveren da će Ukrajina ponovo zauzeti oblasti koje Rusija napada uz veću zapadnu vojnu pomoć.
„Mi štitimo našu zemlju na način na koji naši trenutni odbrambeni resursi dozvoljavaju. Činimo sve da ih povećamo. I povećaćemo ih“, rekao je Zelenski. „Ako okupatori misle da će Lajman ili Severodonjeck biti njihovi, greše. Donbas će biti ukrajinski.
