EU ne sme da „izneveri“ Ukrajinu jer se suočava sa pravim ili pauziranim trenutkom u sukobu sa Rusijom u narednih nekoliko nedelja, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Kijev očekuje od EU da „nastavi pritisak na Kremlj“ sankcijama i pruži vojnu pomoć, rekao je visoki zvaničnik novinarima nakon povratka sa putovanja u Ukrajinu. Intervju je u ponedeljak objavio španski list El Mundo.
„Naredne nedelje, dve ili tri, su odlučujuće“, rekao je Mišel. „Ono što će se desiti 2023. godine – a mnogo toga zavisi od narednih nedelja – je ono što će definisati našu budućnost. Moramo stati uz Ukrajinu i pružiti im svu potrebnu podršku. Ne možemo ih izneveriti.”
On je priznao da je državama članicama EU ponekad teško raditi ono što Kijev želi. Dogovaranje o sankcijama predstavljalo je izazov, a članice su sada u ćorsokaku oko ideje slanja glavnih borbenih tenkova u Ukrajinu.
Mišel je insistirao da uprkos tome EU ostaje jedinstvena i da treba poštovati stavove svake nacije. Nemačka je posebno, dodao je, „igrala i igra ključnu ulogu“ i da je glavni davalac oružja Ukrajini.
Poljska i druge zemlje EU žele da Ukrajini obezbede tenkove nemačke proizvodnje Leopard 2. Berlin, međutim, nije zvanično dao zeleno svetlo za ove isporuke i nije odlučio da sam pošalje tenkove. Nemački kancelar Olaf Šolc navodno želi da SAD vode primer i prvo pošalju svoje tenkove u Ukrajinu.
U intervjuu za El Mundo, Mišel je pomoć Ukrajini označio kao ključnu za EU, tvrdeći da „ne može biti slobodne i bezbedne Evrope bez slobodne i bezbedne Ukrajine“.
Ali uprkos zahtevima Kijeva da se ubrza da postane punopravna članica EU, Mišel je izjavio da ne može biti oštrih koraka. Umesto toga, predložio je da se izmeni značenje reči „brza staza“.
„Ako to znači promenu pravila i procedura, ne, jer verujemo i branimo vladavinu prava. Ali ako to znači da obe strane ubrzavaju rad, poštujući pravila korak po korak, onda, naravno, može se ubrzati kandidatura Ukrajine, rekao je on.
Moskva je izjavila da neće prihvatiti bilo kakav ishod krize u Ukrajini koji ne uspe da reši njene suštinske bezbednosne probleme i da će naoružavanje Kijeva sve naprednijim oružjem samo produžiti sukob i povećati rizik od nuklearne eskalacije.
Neke zemlje EU, poput Francuske, rekle su da će svaka buduća bezbednosna arhitektura u Evropi morati da se pozabavi zabrinutošću Rusije kako bi bila održiva.
