KIJEV – Dron za koji se veruje da je ukrajinski probio je stotine kilometara kroz ruski vazdušni prostor, izazvavši smrtonosnu eksploziju u glavnoj bazi moskovskih strateških bombardera u poslednjem napadu kako bi se otkrile rupe u njenoj protivvazdušnoj odbrani, prenosi Rojters.
Moskva je u ponedeljak saopštila da je oborila dron zbog čega se srušio u vazdušnu bazu Engels, gde su poginula tri pripadnika. Prema svojoj uobičajenoj politici o incidentima unutar Rusije, Ukrajina nije komentarisala.
Baza, glavni aerodrom za bombardere za koji Kijev kaže da je Moskva koristila poslednjih meseci za napad na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, nalazi se stotinama milja od ukrajinske granice. Isti avioni su takođe dizajnirani da lansiraju nuklearne rakete kao deo dugoročnog strateškog odvraćanja Rusije.
Dron za koji se sumnja da je već udario u njega 5. decembra, razotkrivši ono što je u to vreme naširoko opisano kao ponižavajuću rupu u ruskoj protivvazdušnoj odbrani koju poslednji napad sugeriše da Moskva tek treba da zapuši.
Rusko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da nijedan avion nije oštećen, ali na ruskim i ukrajinskim nalozima na društvenim mrežama navodi se da je nekoliko uništeno. Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri izveštaje.
Kako je rat ušao u 11. mesec, ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je u ponedeljak lidere drugih bivših sovjetskih država u Sankt Peterburgu na samitu grupe Zajednica nezavisnih država, iz koje je Ukrajina odavno izašla.
U televizijskim izjavama, Putin nije direktno pomenuo rat, dok je rekao da su pretnje bezbednosti i stabilnosti evroazijskog regiona sve veće.
„Nažalost, izazovi i pretnje u ovoj oblasti, posebno spolja, svake godine samo rastu“, rekao je on. „Takođe, nažalost, moramo da priznamo da se neslaganja javljaju i između država članica Commonvealth-a.
Invazija na Ukrajinu bila je test dugogodišnjeg autoriteta Rusije među drugim bivšim sovjetskim državama. Borbe su se pojačale poslednjih meseci između članica ZND Jermenije i Azerbejdžana u sukobu u kojem Rusija ima mirotvorce, dok se granični spor razbuktao između Kirgistana i Tadžikistana. Putin je rekao da takve nesuglasice treba da se rešavaju „drugarskom pomoći i posredničkom akcijom“.
Putin je u nedelju rekao da je otvoren za pregovore o Ukrajini, okrivljujući Kijev i njegove zapadne saveznike za neuspeh u pregovorima. On nije pokazao znake da će odstupiti od svog zahteva da Ukrajina prizna oružano osvajanje petine zemlje od strane Moskve. Kijev kaže da će se boriti dok se Rusija ne povuče.
„Spremni smo da pregovaramo sa svima koji su uključeni o prihvatljivim rešenjima, ali to je na njima – nismo mi ti koji odbijaju da pregovaramo, već oni“, rekao je Putin u intervjuu na državnoj televiziji „Rusija 1“.
Savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog odbacio je opaske: „Rusija je sama napala Ukrajinu i ubija građane“, naveo je Mihail Podoljak na Tviteru. „Rusija ne želi pregovore, ali pokušava da izbegne odgovornost.
To je u ponedeljak izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
Predlozi Moskve za „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine dobro su poznati Kijevu i na ukrajinskim vlastima je da ih ispune, navodeći ruske ciljeve koje su Ukrajina i njene zapadne pristalice odbacile kao propagandu.
U suprotnom, „o tom pitanju će odlučivati ruska vojska“, rekao je Lavrov, a citirala je ruska državna novinska agencija TASS, uprkos sramnim neuspesima Moskve na ratištu u odnosu na prvobitne planove za invaziju na Ukrajinu.
Zelenski je u svom noćnom video obraćanju rekao da je situacija na frontu u regionu Donbasa „teška i bolna“ i da zahteva svu „snagu i koncentraciju“ zemlje.
On je takođe rekao da je kao rezultat ruskog gađanja ukrajinske energetske infrastrukture skoro devet miliona ljudi ostalo bez struje. Ta cifra iznosi oko četvrtinu stanovništva Ukrajine.
Od invazije, Ukrajina je oterala ruske snage sa severa, porazila ih na periferiji prestonice i primorala ruske snage na povlačenje na istoku i jugu. Ali Moskva i dalje kontroliše delove istočne i južne zemlje za koju Putin tvrdi da je anektirao.
Desetine hiljada ukrajinskih civila poginulo je u gradovima koje je Rusija sravnila sa zemljom, a hiljade vojnika sa obe strane su ubijene, što je primoralo Putina da pozove stotine hiljada rezervista prvi put od Drugog svetskog rata.
Ukrajinska vojska saopštila je rano u ponedeljak da je Moskva granatirala desetine gradova u oblastima Luganska, Donjecka, Harkova, Hersona i Zaporožja, duž linije fronta.
Rusija od oktobra namerno udara po energetskoj infrastrukturi Ukrajine dronovima i raketama. Moskva kaže da je cilj da se degradira sposobnost Kijeva da se bori. Ukrajina kaže da napadi nemaju vojnu svrhu i da imaju za cilj da naškode civilima kako nastupa zima, što je ratni zločin.
Ukrajinski operater energetske mreže saopštio je da je u ponedeljak još uvek značajno nedostajalo struje, uz vanredne restrikcije potrošnje uvedene u pet ukrajinskih regiona i prestonici.
