Pojedine evropske kompanije, koje su Ukrajini pružale posredničke usluge za nabavku naoružanja u prvim mesecima ruske agresije u punom obimu, nekoliko puta su precenile cene u odnosu na tržišne, prenosi „Evropska pravda“ pozivajući se na The Kyiv Independent.
Sredinom marta 2022. holandski broker Applied Research Laboratory Europe (ARLE) B.V. naručio je od estonske kompanije Bristol Trust OU bacače granata RPG-7 i municiju za njihovu upotrebu u Ukrajini.
Bez RPG-a na zalihama, Bristol Trust se obratio češkoj firmi Ekcalibur International, koja je, prema dokumentima do kojih je došao The Kyiv Independent, pristala da preuzme narudžbu.
Konačni sporazum, zaključen 27. marta, uključivao je isporuku Bristol Trust-a ARLE-u 12.500 RPG granata za 6,8 miliona evra. Istovremeno, Bristol Trust je na brokerskim uslugama zaradio dva miliona evra, koliko je ARLE uzeo za svoje usluge nije poznato.
Iz ugovora proizilazi da je cena svake RPG granate bila najmanje dvostruko skuplja nego pre početka rata u punom obimu. Osim toga, ispostavlja se da je provizija koju uzima estonska kompanija 30% – što je, prema mišljenju nekoliko evropskih trgovaca oružjem i stručnjaka, mnogo više od prosečne provizije od 5-10%.
Da je ARLE sklopio posao direktno sa češkom kompanijom, mogao je da uštedi dva miliona evra, čime je mogao da kupi još 3.750 RPG granata. A ako bi Ekskalibur prodao granate direktno Ukrajini, cena bi mogla biti još niža.
Ostaje nejasno ko je bio kupac RPG-a. Moglo bi se pretpostaviti da je reč o „Ukroboronpromu“, koji je 2018. godine zaključio memorandum o saradnji sa Ekskaliburom, ali ukrajinski koncern to demantuje, a od sporazuma se odriče i Ministarstvo odbrane Ukrajine.
Holandski vlasnik kompanije ARLE naveo je da je granate za Ukrajinu naručilo Ministarstvo odbrane Holandije, ali je holandska vlada kategorički i više puta negirala svoju umešanost u ovu kupovinu u svom odgovoru The Kyiv Independent.
Kako se navodi u publikaciji, u martu 2022. Evropa je iskusila nedostatak oružja sovjetske proizvodnje koje je zatražila Ukrajina. Imalo ga je samo nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su ga nevoljno prodavale – često plašeći se reakcije Rusije.
Kijev Indipendent tvrdi da su neki brokeri dobijali pretnje od Rusa. U Belgiji i Norveškoj, posebno, trgovci oružjem tvrde da su bili praćeni kada su se vratili kući.
