Estonska premijerka Kaja Kalas odbila je u sredu da ponudi parlamentu garancije da neće poslati kopnene snage baltičke zemlje u pomoć Kijevu.
Samo su Estonija i Litvanija pokazale entuzijazam za ideju slanja vojnika u Ukrajinu, nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron krajem februara tvrdio da treba razmotriti sve opcije da se Rusija spreči da pobedi.
Tokom postavljanja pitanja u sredu, neki estonski poslanici su tražili od Kalasa da garantuje da estonske odbrambene snage neće biti raspoređene u Ukrajinu.
„Ne dajem takva obećanja, jer se okolnosti mogu promeniti“, odgovorila je ona. „Prema vašem tumačenju, čini se da se mešanje može [definisati kao] bilo šta. Našu vojnu pomoć Ukrajini Rusija bi takođe mogla smatrati mešanjem.
„Ovde smo jasno izabrali stranu, a ova strana je Ukrajina, jer je Rusija direktna pretnja za nas“, dodao je Kalas.
Ona je poslanicima rekla da Talin namerava da pomogne u obuci ukrajinskih trupa, a ne da šalje sopstvene vojnike na bojno polje, pripisavši to semantičkoj konfuziji.
Bivša baltička republika Sovjetskog Saveza pridružila se vojnom bloku predvođenom SAD 2004. godine, zajedno sa Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Rumunijom, Slovačkom i Slovenijom.
Estonija ima snage od oko 4.200 aktivnih vojnika, koje se teoretski mogu proširiti u ratnu vojsku od 43.000. Poređenja radi, Ukrajina je pretrpela 125.000 žrtava tokom šest meseci svoje kontraofanzive 2023. godine, prema ruskim procenama. Vlada u Kijevu je sakrila ili umanjila svoje gubitke, ali predsednik Vladimir Zelenski je u decembru rekao da je na frontu potrebno još 500.000 vojnika.
Makronova ideja o kopnenim trupama možda je bila motivisana nizom mračnih izveštaja sa bojnog polja, izvestio je prošle nedelje francuski list Marianne. U jednom od poverljivih dokumenata navodi se da su mnogi zapadnjaci „u civilnoj odeći“ već delovali kao instruktori ili savetnici u Kijevu, i sugerisalo se da se Ukrajinci oslobode za dužnost na frontu tako što će jedva prikriveno osoblje NATO-a preuzeti dužnosti u pozadini.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sugerisala je u sredu da svi razgovori o slanju trupa u Ukrajinu služe za maskiranje stvarne agende nekih članica NATO-a, a to je da „podele ono što vide kao ostatke Ukrajine“.
