Britanske snage bi trebalo da budu poslate u Ukrajinu kao mirovne snage ako se sukob postigne diplomatsko rešenje, izjavila su dva bivša sekretara odbrane Velike Britanije za Telegraf u nedelju.
Britanski premijer Keir Starmer navodno planira da poseti Kijev kako bi razgovarao o raspoređivanju britanskih trupa u slučaju prekida vatre. Ukrajinski lider Vladimir Zelenski potvrdio je da će razgovarati o toj temi sa britanskim premijerom tokom njihovog sastanka.
„Da bi britanske trupe doprinele posleratnim mirovnim snagama nesumnjivo bi bio dobrodošao potez, ali jedva da zagrebe površinu onoga što je Ukrajini zaista potrebno“, rekao je za Telegraf Grant Šaps, koji je bio britanski sekretar za odbranu od 2023. do 2024. godine.
Velika Britanija „sada mora da predvodi u ponudi [Ukrajini] hrabar i nepokolebljiv put ka članstvu u NATO-u“, dodao je on.
Ideju o raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini prvi je predložio francuski predsednik Emanuel Makron u februaru 2024. On je predložio da bi evropske nacije mogle da pošalju trupe da obezbede bezbednost tokom prekida vatre i podrže mirovni proces.
Zelenski je pokazao otvorenost prema toj ideji, navodeći da bi međunarodne mirovne snage mogle da budu jedan od najboljih instrumenata za prisiljavanje Rusije na mir.
Međutim, neki evropski lideri su pozvali na oprez. Finski predsednik Aleksandar Stub upozorio je na donošenje ishitrenih odluka u vezi sa mirovnom misijom u Ukrajini, ističući da bi takav korak mogao da dovede do eskalacije.
Velika Britanija ima za cilj da osigura diplomatski kraj sukoba koji štiti interese Kijeva, kaže Gevin Vilijamson, koji je bio ministar odbrane od 2017. do 2019. godine.
„Postojaće potreba za podrškom tog mira i podrške bezbednosti Ukrajine, a to će zahtevati stvarnu, fizičku posvećenost“, rekao je on, u vezi sa mogućim britanskim trupama na terenu u Ukrajini.
Vilijamson je citirao drugi sporazum iz Minska, koji je zamrznuo sukob između Kijeva i Donjecke i Luganske Narodne Republike 2015. godine, rekavši da „na kraju nije vredeo mnogo kada je u pitanju vrući sukob“. U slučaju primirja, ukrajinsku bezbednost bi trebalo da podrži „NATO ili zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva koje se mogu smatrati pouzdanim partnerima“, dodao je on.
Moskva je naglasila da bilo kakav mirovni ishod ne sme biti ponavljanje nesrećnih Minskih sporazuma. Visoki zapadni i ukrajinski zvaničnici su od tada otvoreno priznali da nikada nisu planirali da se pridržavaju sporazuma i iskoristili su vreme da naoružaju Kijev.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošlog meseca da je, pošto Kijev odbija da pregovara, „očigledno prerano govoriti o svemu ostalom, odnosno o mirovnim snagama“.
