Predsednik Džo Bajden upozorio je u utorak na „teške i gorke dane“ pošto se ruska invazija na Ukrajinu približava jednogodišnjoj granici, ali je obećao da, bez obzira na sve, Sjedinjene Države i saveznici „neće pokolebati“ u podršci Ukrajincima, piše AP.
Dan nakon iznenadne posete Kijevu, Bajden je iskoristio oštro sročeno obraćanje u susednoj Poljskoj da pohvali saveznike u Evropi za intenziviranje tokom protekle godine i da pošalje jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da „NATO neće biti podeljen i nećemo se umoriti.”
„Pre godinu dana svet se pripremao za pad Kijeva“, rekao je Bajden pred više hiljada ljudi ispred kraljevskog zamka u Varšavi. „Mogu da izvestim: Kijev je jak. Kijev je ponosan. Stoji visoko i, što je najvažnije, stoji slobodno.”
S obzirom na to da Rusija i Ukrajina pripremaju prolećne ofanzive, Bajden je insistirao da neće biti odustajanja od onoga što je on prikazao kao globalnu borbu između demokratije i autokratije – iako ankete pokazuju da američka podrška tekućoj vojnoj pomoći izgleda omekšala.
„Demokratije sveta će stajati na straži slobode danas, sutra i zauvek“, izjavio je Bajden. SAD i saveznici će „imati leđa Ukrajini“.
Bajdenov govor usledio je dan nakon njegovog nenajavljenog putovanja u Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i prošetao ulicama grada dok je zazvonila sirena za vazdušni napad.
Prošle godine, nedeljama nakon što su ruske snage započele napade na Ukrajinu, Bajden je izneo oštru osudu Putina iz vrtova zamka. Govoreći u utorak pred masom koja je uključivala građane Poljske i ukrajinske izbeglice — i milione drugih ljudi u Ukrajini, Rusiji i širom sveta — on je rekao da je Putinov rat bio neuspešan.
„Kada je predsednik Putin naredio svojim tenkovima da uđu u Ukrajinu, mislio je da ćemo se prevrnuti. Pogrešio je“, rekao je Bajden.
Predsednik je takođe izjavio da su „demokratije sveta ojačale“, dok su svetske autokrate — uključujući Putina — postale slabije.
„Autokrate razumeju samo jednu reč — ne, ne, ne“, rekao je Bajden. „Ne, nećete uzeti moju zemlju. Ne, nećeš mi uzeti slobodu. Ne, nećete mi uzeti budućnost.”
Bajden je koristio putovanje da pripremi saveznike za sve komplikovaniju fazu rata i da uveri saveznike u regionu da su SAD posvećene na duge staze. On se u utorak sastao sa predsednikom Moldavije Majom Sandu — koja je prošle nedelje tvrdila da Moskva stoji iza zavere za rušenje vlade njene zemlje pomoću spoljnih sabotera — i sa svojim domaćinom poljskim predsednikom Andžejem Dudom.
„Moramo da imamo bezbednost u Evropi“, rekao je Bajden u predsedničkoj palati. „To je tako osnovno, tako jednostavno, toliko posledično.“
On je opisao NATO kao „možda najvažniji savez u istoriji“ i rekao da je „jači nego što je ikada bio“ uprkos nadi ruskog lidera da će se raspasti zbog rata u Ukrajini.
Duda je ocenio posetu američkog predsednika Kijevu kao „spektakularnu”, rekavši da je „podigla moral ukrajinskih branilaca”.
On je rekao da je putovanje „znak da slobodni svet i njegov najveći lider, predsednik Sjedinjenih Država, stoje uz njih“.
Bajden će se u sredu ponovo sastati sa Dudom zajedno sa ostalim liderima bukureštanske devetorke, najistočnijih članica NATO vojnog saveza. Ukrajina nije članica.
Dok je Bajden boravio u Poljskoj, Putin je najavio da će Moskva suspendovati svoje učešće u poslednjem preostalom paktu o kontroli nuklearnog naoružanja sa Sjedinjenim Državama.
Novi sporazum START ograničava broj nuklearnih bojevih glava dugog dometa koje zemlje mogu da rasporede i ograničava upotrebu projektila koji mogu da nose atomsko oružje.
Uprkos njegovim kritikama na račun Putina, Bajden tokom svog govora nije pomenuo suspenziju START-a. A rusko Ministarstvo spoljnih poslova je kasnije saopštilo da će, uprkos Putinovoj najavi, nastaviti da se pridržava ograničenja sporazuma.
Sukob u Ukrajini — najznačajniji rat u Evropi od Drugog svetskog rata — već je ostavio desetine hiljada mrtvih, devastirao infrastrukturni sistem Ukrajine i oštetio globalnu ekonomiju.
Dok Bajden želi da iskoristi svoje vrtoglavo putovanje u Evropu kao trenutak afirmacije za Ukrajinu i saveznike, Bela kuća je takođe priznala da nema jasnog kraja rata u bliskoj budućnosti, a situacija na terenu je sve više kompleks.
Administracija je u nedelju saopštila da ima nove obaveštajne podatke koji sugerišu da Kina, koja je uglavnom ostala po strani sukoba, sada razmatra slanje smrtonosne pomoći Moskvi. Državni sekretar Antoni Blinken rekao je da bi to mogao da postane „ozbiljan problem“ ako Peking to uradi.
Bajden i Zelenski su razgovarali o sposobnostima koje su Ukrajini potrebne da bi „uspela na bojnom polju“ u narednim mesecima, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven. Zelenski je gurao američke i evropske saveznike da obezbede borbene avione i raketne sisteme dugog dometa poznate kao ATACMS — koje je Bajden do sada odbijao da obezbedi. Salivan je odbio da komentariše da li je bilo pomeranja po tom pitanju tokom razgovora lidera.
Pošto se ne nazire brzi kraj rata, godišnjica je kritičan trenutak za Bajdena da pokuša da ojača evropsko jedinstvo i ponovi stav Zapada da je Putinova invazija bila frontalni napad na međunarodni poredak posle Drugog svetskog rata. Bela kuća se nada da će predsednikova poseta Kijevu i Varšavi pomoći u jačanju američke i globalne odlučnosti.
U SAD, anketa koju je prošle nedelje objavio The Associated Press-NORC Centar za istraživanje javnih poslova pokazala je da podrška za pružanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć omekšava. A ranije ovog meseca, 11 republikanaca u Predstavničkom domu predstavilo je, kako su nazvali, rezoluciju o „zamoru Ukrajine” pozivajući Bajdena da prekine vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, istovremeno gurajući Ukrajinu i Rusiju da postignu mirovni sporazum.
Bajden je odbacio ideju o slabljenju američke podrške tokom svoje posete Kijevu.
„Uz sva neslaganja koja imamo u našem Kongresu po nekim pitanjima, postoji značajan dogovor o podršci Ukrajini“, rekao je on. On je sukob opisao kao „o slobodi demokratije uopšte“.
Bajden je visoko pohvalio napore Poljske da pomogne Ukrajini. Više od 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica nastanilo se u Poljskoj od početka rata, a milioni više su prošli kroz Poljsku na putu ka drugim zemljama. Poljska je Ukrajini takođe obezbedila 3,8 milijardi dolara vojne i humanitarne pomoći, navodi Bela kuća.
Bajdenova administracija je prošlog leta objavila da uspostavlja stalni američki garnizon u Poljskoj, stvarajući trajno američko uporište na istočnom krilu NATO-a.
„Istina je da Sjedinjenim Državama treba Poljska i NATO koliko i NATO treba Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden Dudi u utorak.
