Bajdenova administracija je u petak izjavila da je solidarnost sa Ukrajinom svežom akcijom, kao i snažnim rečima, nagomilavajući nove sankcije Moskvi i odobravajući novi paket oružja vredan dve milijarde dolara za ponovno naoružavanje Kijeva godinu dana nakon ruske invazije.
Uprkos stalnim ambicioznim naporima SAD i saveznika da podrže Ukrajince, nema znakova završetka rata, koji izgleda predodređen da uđe u još komplikovaniju fazu u narednim mesecima.
Na turobnu godišnjicu, Bajden i kolege lideri iz Grupe sedam saveznika koji su bili na čelu podrške Ukrajini ostali su fokusirani na jedinstven front.
„Naša solidarnost nikada neće pokolebati u stavu sa Ukrajinom, u podršci zemljama i ljudima u nevolji i u održavanju međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava“, naveli su lideri G-7 u zajedničkoj izjavi nakon virtuelnog sastanka sa ukrajinskim predsednikom. Volodimir Zelenskij.
Dok je Ukrajina oplakivala svoje ratne mrtve i obećavala da će na kraju izaći kao pobednik, Pentagon je predstavio svoj najnoviji paket oružja. Uključuje više municije, opreme za otkrivanje elektronskog ratovanja i drugog oružja za borbu protiv ruskih bespilotnih ofanzivnih, odbrambenih i nadzornih sistema, uključujući unapređeni dron Svitchblade 600 Kamikaze.
Najnoviji paket pomoći koristi Inicijativu za pomoć u bezbednosti Ukrajine da obezbedi sredstva za dugoročne ugovore za kupovinu oružja i opreme. Za razliku od predsedničkih ovlašćenja za povlačenje koje je Pentagon više puta koristio tokom prošle godine da izvuče oružje iz sopstvenih zaliha i brzo ga otpremi u Ukrajinu, opremi koju finansira USAI moglo bi da potraje godinu ili dve da stigne na bojište. Kao rezultat toga, malo će pomoći Ukrajini da se pripremi za očekivanu novu ofanzivu na proleće.
„Možda nas čekaju teška vremena, ali ostanimo jasni o tome šta je na kocki u Ukrajini“, rekao je američki sekretar odbrane Lojd Ostin, „kako bismo osigurali da svet pravila i prava ne bude zamenjen svetom tiranije i previranja. ”
U međuvremenu, Bela kuća je saopštila da će nove sankcije koje pogađaju više od 200 ljudi i entiteta „dodatno degradirati rusku ekonomiju i umanjiti njenu sposobnost da vodi rat protiv Ukrajine“. Bajdenova administracija će takođe dodatno ograničiti izvoz u Rusiju i podići carine na neke ruske proizvode koji se uvoze u SAD.
„Sada, ne samo da Ukrajina stoji, već je i globalna koalicija koja podržava Ukrajinu jača nego ikad, sa G7 kao sidrom“, rekao je Bajden na Tviteru nakon virtuelnog sastanka sa Zelenskim u petak.
Ipak, kako sukob ulazi u drugu godinu, nema naznaka da će se predsednik Vladimir Putin povući iz sukoba. A lavina međunarodnih sankcija koje su postojano podizane Moskvi tokom protekle godine tek treba da zadaju nokaut udarac ruskoj ekonomiji kakvu su Bela kuća — i nezavisni ekonomisti — predvideli na početku rata.
Ruska privreda je podnijela sankcije bolje nego što se očekivalo 2022. godine, dijelom zbog „sporog uvođenja robnih sankcija“, navodi se u izvještaju Moodi’s Investors Service u petak.
Očekuje se da će ruska ekonomija oslabiti 2023. godine, sa smanjenjem BDP-a za 3% ove godine, prema projekciji Moodi’sa. Ekonomija se smanjila za 2,2% 2022. godine, što je daleko od predviđanja od 15% ili više koje su zvaničnici Bajdenove administracije prikazali na početku rata. Kontrola izvoza i finansijske sankcije postepeno narušavaju ruske industrijske kapacitete, ali je prošle godine izvoz nafte i drugih energenata omogućio Putinu da nastavi da finansira rat.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi priznao je da ruska ekonomija „pokazuje izvesnu otpornost“, ali je takođe rekao da nije jasno da li se „može održati na duge staze“.
O Putinu je rekao: „Morao je da preduzme neke drastične mere da podrži svoju ekonomiju, da podrži svoju valutu, uključujući, na primer, prilično agresivno igranje sa kamatnim stopama.
Nove sankcije koje je u petak uveo Ministarstvo finansija SAD pogodile su ruske firme, banke, proizvođače i pojedince, ciljajući na subjekte koji su pomogli Rusiji da izbegne ranije runde. Ruski sektor metala i rudarstva su među onima koji su na meti, kako je Ministarstvo finansija nazvalo jednu od „najznačajnijih sankcija do sada“.
Ministarka finansija Dženet Jelen, koja je u petak prisustvovala sastancima u Indiji sa kolegama finansijskim šefovima Grupe 20 vodećih ekonomija, pozvala je ruske zvaničnike da prisustvuju i insistirala na tome da najveće svetske ekonomije moraju učiniti više da podrže Ukrajinu.
„Pozivam ruske zvaničnike ovde u G-20 da shvate da ih njihov kontinuirani rad za Kremlj čini saučesnicima u Putinovim zverstvima“, rekla je Jelen. „Oni snose odgovornost za živote i sredstva za život koji se oduzimaju u Ukrajini i štetu nanetu globalno.
Američka državna i trgovinska odeljenja, kao i Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika takođe su u petak objavili planove za povećanje pritiska na Rusiju. Ovim koracima nameću se vizna ograničenja za 1.219 pripadnika ruske vojske, povećavaju se carine na ruske proizvode poput metala, u vrednosti od oko 2,8 milijardi dolara, i dodaje se skoro 90 ruskih kompanija i kompanija iz trećih zemalja, uključujući Kinu, na listu identifikovanih onih koji izbegavaju sankcije.
Više od 30 zemalja koje predstavljaju više od polovine svetske ekonomije već je uvelo sankcije Rusiji, što je čini najnacionalnijom nacijom na svetu.
Sankcije su uvele gornje granice cena ruske nafte i dizela, zamrznule su sredstva ruske Centralne banke i ograničile pristup SVIFT-u, dominantnom sistemu za globalne finansijske transakcije.
SAD i saveznici direktno su sankcionisali oko 2.500 ruskih firmi, vladinih zvaničnika, oligarha i njihovih porodica. Sankcije im uskraćuju pristup njihovim američkim bankovnim računima i finansijskim tržištima, sprečavajući ih da posluju sa Amerikancima, da putuju u SAD i još mnogo toga.
Do petka popodne, Operativna grupa za finansijsku akciju sa sedištem u Parizu, međunarodno telo za postavljanje standarda o nedozvoljenim finansijama, suspendovala je Rusiju iz svog članstva. Uklanjanje se dogodilo po prvi put u 34-godišnjoj istoriji tela.
Britanija je takođe u petak najavila nove sankcije kompanijama koje isporučuju rusku opremu za ratište i kaže da će zabraniti izvoz u Rusiju svih artikala koje je koristila u ratu, kao što su delovi aviona, radio oprema i elektronske komponente oružja.
„Mislimo da posao ni na koji način nije završen“, rekao je šef britanskog trezora Džeremi Hant.
