Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš doputovao je u sredu u Lavov, blizu granice Ukrajine sa Poljskom, gde će se sastati sa Zelenskim i turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Zamenik portparola UN-a Farhan Hak rekao je da će, između ostalih pitanja, Gutereš razgovarati o „svojim ukupnim naporima da učini sve što može da suštinski snizi temperaturu što je više moguće sa različitim vlastima“.
Prošlog meseca, Turska i UN pomogli su u sklapanju sporazuma koji je otvorio put Ukrajini za izvoz 22 miliona tona kukuruza i drugog žita zaglavljenog u njenim crnomorskim lukama otkako je Rusija izvršila invaziju 24. februara. Odvojeni memorandum između Rusije i UN imao je za cilj da očisti blokade puteva za isporuke ruske hrane i đubriva na svetska tržišta.
Rat i blokirani izvoz značajno su pogoršali globalnu prehrambenu krizu jer su Ukrajina i Rusija glavni dobavljači.
Cene žitarica su dostigle vrhunac nakon ruske invazije, i dok su se neke od tada vratile na predratne nivoe, one su i dalje znatno više nego pre pandemije COVID-19.
Zemlje u razvoju su posebno teško pogođene nedostatkom ponude i visokim cenama. Iako brodovi sada napuštaju Rusiju i Ukrajinu, kriza hrane nije okončana.
Portparol UN Stefan Dužarik rekao je novinarima ove nedelje da će mu Guterešov put u Ukrajinu omogućiti da „iz prve ruke vidi rezultate inicijative… koja je tako kritično važna za stotine miliona ljudi“.
Dužarik je dodao da očekuje da će u razgovorima u četvrtak biti istaknuta „potreba za političkim rešenjem“ za rat.
On je rekao da će trojica lidera takođe razgovarati o situaciji u nuklearnoj elektrani Zaporožje pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, najvećoj evropskoj, koju su Moskva i Kijev međusobno optuživali za granatiranje.
U svom noćnom video obraćanju u sredu, Zelenski je potvrdio svoj zahtev da ruska vojska napusti elektranu, ističući da je „samo apsolutna transparentnost i kontrola situacije ui oko nuklearke Zaporožje za ukrajinsku državu, za međunarodnu zajednicu i jer IAEA može da garantuje postepen povratak u normalnu nuklearnu bezbednost.” Međunarodna agencija za atomsku energiju je agencija Ujedinjenih nacija.
Rusija je odbila zahtev.
Erdoganova kancelarija je potvrdila da će tokom pregovora razgovarati o dogovoru o žitu, kao io načinima da se rat okonča diplomatskim putem.
Ranije ovog meseca turski lider se o istim pitanjima sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Turska je u martu bila domaćin runde razgovora između ruskih i ukrajinskih pregovarača, koji su razgovarali o mogućem sporazumu za okončanje neprijateljstava. Razgovori su propali nakon sastanka u Istanbulu, a obe strane su okrivljavale jedna drugu.
Erdogan se upustio u delikatan čin balansiranja, održavajući dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Turska je Ukrajini obezbedila bespilotne letelice, koje su imale značajnu ulogu u odvraćanju ruskog napredovanja na početku sukoba, ali se uzdržala od pridruživanja zapadnim sankcijama Rusiji zbog rata.
Suočena sa velikom ekonomskom krizom sa zvaničnom inflacijom od blizu 80%, Turska se sve više oslanja na Rusiju u trgovini i turizmu. Ruski gas pokriva 45 odsto turskih energetskih potreba, a ruska agencija za atomsku energiju gradi prvu tursku nuklearnu elektranu.
Tokom sastanka u Sočiju ovog meseca, Putin i Erdogan su se složili da ojačaju energetske, finansijske i druge veze između svojih zemalja, što je izazvalo zabrinutost na Zapadu da bi Ankara mogla da pomogne Moskvi da zaobiđe sankcije SAD i Evropske unije.