KIJEV, Ukrajina – Ruske rakete pogodile su u četvrtak stambene zgrade u južnom ukrajinskom gradu Zaporožju, rekao je lokalni zvaničnik, ubivši tri osobe i ranivši najmanje 12 u regionu koji je Moskva nelegalno anektirala, piše AP.
U dva udara oštećeno je više od 40 zgrada sati nakon što je ukrajinski predsednik objavio da je njegova vojska ponovo zauzela još tri sela u drugom od četiri regiona koje je anektirala Rusija, što je poslednji preokret Moskve na bojnom polju.
Regionalni guverner Zaporoške Oleksandr Staruh napisao je na Telegramu da je mnogo ljudi spašeno iz višespratnica, uključujući trogodišnju devojčicu prebačena u bolnicu. Na fotografijama se vide spasioci kako se probijaju kroz olupinu zgrade tražeći preživele.
„Apsolutna podlost. Apsolutno zlo“, rekao je ukrajinski predsednik Volodim Zelenski o napadima u video govoru na inauguracionom samitu Evropske političke zajednice u Pragu. „Već je bilo na hiljade manifestacija takvog zla. Nažalost, možda ih ima još na hiljade.“
Zaporožje je jedan od četiri regiona Ukrajine koje je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio za rusku teritoriju kršeći međunarodne zakone. Region je dom velike nuklearne elektrane pod ruskom okupacijom; istoimeni grad ostaje pod kontrolom Ukrajine.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi saopštio je u četvrtak nakon sastanka sa Zelenskim u Kijevu da će nadzorna organizacija UN za atomsku energiju povećati broj inspektora u fabrici u Zaporožju sa dva na četiri.
Grosi je razgovarao sa ukrajinskim zvaničnicima — a kasnije će se u Moskvi posavetovati sa ruskim zvaničnicima — o naporima da se uspostavi bezbedna zaštitna zona oko nuklearne elektrane. Grosi je rekao da su mine bile postavljene oko perimetra elektrane, koja je oštećena tokom rata i izazvala zabrinutost zbog moguće radijacijske katastrofe. Zelenski je rekao da je Rusija stacionirala čak 500 boraca u fabrici.
Putin je u sredu potpisao dekret kojim se proglašava da Rusija preuzima postrojenje sa šest reaktora, potez koji je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo krivičnim delom koji je „ništav i nevažeći“.
Ukrajinski državni nuklearni operater, Energoatom, rekao je da će nastaviti da radi sa elektranom, čiji je poslednji operativni reaktor zatvoren 11. septembra zbog čestih prekida spoljne struje potrebne za pokretanje kritičnih bezbednosnih sistema. Dalekovodi do fabrike su više puta granatirani, a Grosi je u četvrtak prijavio granatiranje u industrijskoj zoni blizu prilaznog puta elektrani.
Izvan bojišta, ruske vlasti su u sredu uhapsile nekoliko stotina Ukrajinaca koji su pokušavali da pobegnu iz oblasti pod ruskom okupacijom u blizini rusko-estonske granice, rekao je ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinec. Pozivajući se na estonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, on je na Fejsbuku napisao da su ruske snage kamionima odvezle Ukrajince na nepoznato odredište.
Većina pritvorenih Ukrajinaca pobegla je preko Rusije i Krima i tražila je da uđe u Evropsku uniju — Estonija je država članica — ili da pronađe način da se vrati kući, napisao je Lubinets.
Rus je naterao hiljade Ukrajinaca u „filtracione logore” da bi utvrdio njihovu lojalnost. Zelenski je u četvrtak rekao da je više od 1,6 miliona Ukrajinaca deportovano u Rusiju.
Precizne granice oblasti u Ukrajini za koje Moskva tvrdi ostaju nejasne. Putin je obećao da će braniti rusku teritoriju — uključujući anektirane ukrajinske oblasti Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje — svim sredstvima koja su mu na raspolaganju, uključujući nuklearno oružje.
Zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Timošenko rekao je da je 10 ljudi poginulo u poslednjim ruskim napadima u oblastima Dnjepra, Donjecka, Zaporožja i Hersona. Nije jasno da li taj broj uključuje i poginule u jutarnjim štrajkovima u Zaporožju.
Ukrajinske snage osvajaju sela u Hersonu u ponižavajućim porazima na bojnom polju ruskih snaga koji su narušili imidž moćne ruske vojske. Ukrajinske snage saopštile su u četvrtak da su ponovo zauzele 400 kvadratnih kilometara (154 kvadratnih milja) teritorije, uključujući 29 naselja, u oblasti Herson od 1. oktobra.
Ukrajina je takođe vršila kontraofanzivu u regionu Donjecka, koji separatisti koje podržava Moskva delimično kontrolišu od 2014. godine, ali koji je i dalje sporan uprkos Putinovoj proklamovanoj aneksiji.
U oštećenom Časiv Jaru, gradu u Donjeckoj oblasti udaljenom 7 milja (12 kilometara) od teških borbi, ljudski uticaj je postao jasan dok su penzioneri čekali da podignu čekove za penziju u pošti.
„Nadamo se pobedi ukrajinske vojske“, Vera Ivanovna, 81, penzionisana nastavnica engleskog i nemačkog, dok su odjekivali artiljerijski udari. „Mi smo živeli u nezavisnoj Ukrajini kao što vi živite u Americi. Takođe želimo da živimo kako vi živite.”
Najmanje dva ruska udara pogodila su Časiv Jar poslednjih dana, a jedna osoba je navodno zatrpana ispod ruševina spavaonice. Više od 40 ljudi je poginulo u julu kada su ruske rakete pogodile stambenu zgradu.
Rusija je saopštila da je zauzela selo Zajcevo u Donjeckoj oblasti. Guverner susedne Luganske oblasti rekao je da su ukrajinske snage ponovo zauzele selo Hrekivka. Nijedan izveštaj sa ratišta nije mogao biti nezavisno potvrđen.
U međuvremenu, američka vlada poslala je u četvrtak svog šefa međunarodnog razvoja u Kijev, najvišeg američkog zvaničnika koji je posetio Ukrajinu od kada je Rusija nezakonito pripojila ta četiri regiona. Šefica američke Agencije za međunarodni razvoj Samanta Pauer sastala se sa vladinim zvaničnicima i stanovnicima i rekla da će SAD obezbediti dodatnih 55 miliona dolara za popravku cevi za grejanje i druge opreme.
USAID je saopštio da su Sjedinjene Države isporučile 9,89 milijardi dolara pomoći Ukrajini od februara. Zakon o potrošnji koji je predsednik SAD Džo Bajden potpisao prošle nedelje obećava još 12,3 milijarde dolara za potrebe ukrajinske vojske i javnih službi.
Evropska unija je u četvrtak zamrznula imovinu dodatnih 37 ljudi i subjekata povezanih sa ruskim ratom u Ukrajini, čime je ukupan broj ciljeva na crnoj listi EU porastao na 1.351. Nedavno sankcionisani su zvaničnici umešani u prošlonedeljne ilegalne ruske aneksije i lažne referendume. Najnovije sankcije takođe proširuju trgovinske zabrane Rusiji i pripremaju se za ograničenje cena ruske nafte.
U Ujedinjenim nacijama u Njujorku, Rusija je sledeće nedelje pozvala na tajno glasanje o rezoluciji koju podržava Zapad i koja bi osudila rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona i zahtevala da Moskva preokrene svoje postupke. Rusija se očigledno nada da će dobiti veću podršku od 193 nacije u Generalnoj skupštini ako njihovi glasovi ne budu objavljeni.
Rusija je 30. septembra stavila veto na pravno obavezujuću rezoluciju Saveta bezbednosti kojom se referendumi o aneksiji u četiri ukrajinska regiona osuđuju kao nezakoniti. Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće.
Hana Arhirova iz Ukrajine doprinela je ovom izveštaju, kao i Edit M. Lederer iz Ujedinjenih nacija.
