BEJRUT – Kada je brod za rasuti teret Laodikeja pristao u Liban prošlog leta, ukrajinske diplomate su rekle da brod prevozi žito koje je ukrala Rusija i pozvale libanske zvaničnike da zaplene brod.
Moskva je te optužbe nazvala „lažnim i neosnovanim“, a libanski generalni tužilac stao je na stranu Kremlja i izjavio da 10.000 tona ječmenog i pšeničnog brašna nije ukradeno i dozvolio da se brod iskrca.
Međutim, istraga koju su sproveli Asošiejted pres i PBS serijala „Frontlajn“ otkrila je da je Laodikeja, u vlasništvu Sirije, deo sofisticirane krijumčarske operacije koju vodi Rusija, a koja je koristila falsifikovane manifeste i pomorsko podmetanje za krađu ukrajinskog žita u vrednosti od najmanje 530 miliona dolara — gotovina koja je pomogla da se nahrani ratna mašina predsednika Vladimira Putina.
AP je koristio satelitske snimke i podatke pomorskog radio transpondera da prati tri desetine brodova koji su pravili više od 50 putovanja prevozeći žito iz ruskih okupiranih područja Ukrajine do luka u Turskoj, Siriji, Libanu i drugim zemljama. Novinari su pregledali otpremne manifeste, pretraživali postove na društvenim mrežama i intervjuisali farmere, špeditere i korporativne zvaničnike kako bi otkrili detalje masovne operacije krijumčarenja.
Ova priča je deo istrage AP/FRONTLINE koja uključuje interaktivno iskustvo War Crimes Watch Ukraine i predstojeći dokumentarni film „Putinov napad na Ukrajinu: Dokumentovanje ratnih zločina“, koji se premijerno prikazuje 25. oktobra 10/9c na PBS-u.
Krađu koja je u toku, za koju pravni stručnjaci kažu da je potencijalni ratni zločin, vrše bogati biznismeni i državne kompanije u Rusiji i Siriji, od kojih se neke već suočavaju sa finansijskim sankcijama Sjedinjenih Država i Evropske unije.
U međuvremenu, ruska vojska je artiljerijskim i vazdušnim udarima napala farme, silose za žito i objekte za transport koji su još uvek pod kontrolom Ukrajine, uništavajući hranu, podižući cene i smanjujući protok žitarica iz zemlje koja je dugo poznata kao žitnica Evrope.
Rusi „imaju apsolutnu obavezu da obezbede zbrinjavanje civila i da im ne uskraćuju mogućnost za život i mogućnost da se prehranjuju“, rekao je Dejvid Krejn, iskusni tužilac koji je bio uključen u brojne međunarodne istrage ratnih zločina. „To je samo čista pljačka i pljačka, a to je takođe krivično delo prema međunarodnom vojnom pravu.
Žito i brašno koje je nosila 138 metara duga (453 stope) Laodikeja je verovatno započela svoj put u južnom ukrajinskom gradu Melitopolju, koji je Rusija zauzela u ranim danima rata.
Na video snimku objavljenom na društvenim mrežama 9. jula se vidi voz koji staje do melitopoljskog elevatora, masivnog skladišta žitarica, sa zelenim vagonima sa levkom, velikim žutim slovima označenim imenom ruske kompanije Agro-Fregat LLC, zajedno sa logom u oblik klasja pšenice.
Ruski okupacioni zvaničnik Andrej Siguta održao je konferenciju za novinare u depou sledeće nedelje na kojoj je rekao da će žito „obezbediti sigurnost hrane“ za regione pod kontrolom Rusije u Ukrajini i da će njegova administracija „proceniti žetvu i odrediti koliko će biti za prodaja.”
Dok je govorio, zaokupljeni vojnik naoružan jurišnom puškom stražario je dok su kamioni istovarali pšenicu u objektu za mlevenje. Radnici su tovarili brašno u velike bele vreće poput onih koje je Laodikeja isporučila u Liban tri nedelje kasnije.
Vlada SAD je 15. septembra sankcionisala Sigutu, zajedno sa još četiri najviša ruska okupaciona zvaničnika, zbog nadgledanja krađe i izvoza ukrajinskog žita.
Putin je u petak potpisao sporazume o pripajanju četiri okupirana regiona Ukrajine Ruskoj Federaciji, mimo međunarodnog prava. Sjedinjene Države i Evropska unija odmah su odbacile „nezakonitu aneksiju“.
Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov rekao je za AP da okupatori vozovima i kamionima premeštaju ogromne količine žita iz regiona u luke u Rusiji i na Krimu, strateškom ukrajinskom poluostrvu koje Rusija okupira od 2014. Uprkos ruskim tvrdnjama da su anektirali Krim, Ujedinjene nacije presudio da je otimanje zemlje takođe nezakonito.
Video snimci objavljeni na društvenim mrežama poslednjih meseci pokazuju stalan tok kamiona za transport žitarica koji se kreću na jug kroz okupirana područja Ukrajine sa naslikanim slovom „Z“ na bokovima, ratnim simbolom Rusije i njenih vojnih snaga. Snimljeni su vagoni Agro-Fregata kako se kreću kroz krimski lučki grad Feodosija, gde satelitski snimci pokazuju kamione i vozove poređane dok se žito utovarivalo na brodove.
Kremlj je negirao da je ukrao bilo kakvo žito, ali je ruska državna novinska agencija Tass izvestila 16. juna da se ukrajinsko žito transportovalo kamionima na Krim, što je dovelo do dugih redova na graničnim prelazima. Tass je kasnije preneo da je žito iz Melitopolja stiglo na Krim i da se očekuju dodatne pošiljke namenjene kupcima na Bliskom istoku i Africi.
Satelitski snimak od 11. jula prikazuje Laodikiju vezanu na pristaništu u Feodosiji. Brodski radio transponder je bio isključen, a tovarni prostori su bili otvoreni, napunjeni belom supstancom iz kamiona koji su čekali. Dve nedelje kasnije, kada je stigao u libanski lučki grad Tripoli, tvrdio je da prevozi žito iz male ruske luke na drugoj strani Crnog mora.
Kopija brodskih manifesta koju je pribavio AP tvrdi da je luka porekla bila Kavkaz, Rusija. Njegov teret je bio naveden kao skoro 10.000 metričkih tona „ruskog ječma i ruskog brašna u vrećama“. Špediter je bio naveden kao Agro-Fregat, a kupac je bila Loial Agro Co Ltd., veleprodajna trgovina mješovitom robom sa sjedištem u Turskoj.
Agro-Fregat nije odgovorio na pitanja poslana e-poštom i ubrzo nakon AP-ovog upita, izgleda da je veb lokacija kompanije uklonjena. Broj telefona koji je bio naveden na veb stranici bio je van funkcije prošle nedelje.
Portparol kompanije Lojal Agro rekao je da je kompanija preuzela isporuku 5.000 tona brašna, a ostatak brodskog tereta otišao je u Tartus u Siriji.
„Postigli smo dogovor sa Rusijom, brašno je stiglo iz Rusije“, rekao je Muhamed Cuma, portparol kompanije. „Da je brašno ukradeno, onda libanske vlasti ne bi dozvolile da se uvozi.
Ali Laodikeja nije mogla da preuzme svoj teret u Kavkazu, ruskoj luci koja je navedena u manifestu. Trup broda, koji doseže 8 metara (26 stopa) ispod površine, nasukao bi se u relativno plitkoj luci, koja prema ruskom transportnom regulatoru može da primi samo brodove sa maksimalnom dubinom od 5,3 metara (17,5 stopa).
Luka u Feodosiji je više nego dvostruko dublja — lako može da primi veliki brod.
Laodicea je jedan od tri broda za rasuti teret kojima upravlja Siriamar Shipping Ltd., kompanija sirijske vlade koja je pod sankcijama SAD od 2015. zbog svojih veza sa režimom sirijskog predsednika Bašara el Asada.
AP je pratio 10 putovanja Laodikeje i njenih sestrinskih brodova — Souria i Finikia — od ukrajinske obale do luka u Turskoj, Siriji i Libanu.
Siriamar nije odgovorio na mejlove svom sedištu u Latakiji u Siriji. Poziv na broj telefona na veb stranici kompanije ostao je bez odgovora.
Druga kompanija koja se bavi švercom žitarica je United Shipbuilding Corp., ruski državni odbrambeni izvođač koji gradi ratne brodove i podmornice za rusku mornaricu. U aprilu su Sjedinjene Države sankcionisale kompaniju i njene više rukovodioce zbog isporuke oružja ruskim ratnim naporima.
Kompanija je, preko svoje podružnice Crane Marine Contractor, kupila tri teretna broda samo nekoliko nedelja pre nego što je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu, udaljavajući se od svog osnovnog posla pružanja teških platformi za industriju nafte i gasa.
Ova tri broda su obavila najmanje 17 putovanja između Krima i luka u Turskoj i Siriji.
Portparolka United Shipbuilding Corp. u Moskvi nije odgovorila na pitanja poslata putem e-pošte. Kada je AP pozvao Crane Marine Contractor, recepcioner je odgovorio tako što je rekao ime kompanije. Čovek kome je prebacila poziv, međutim, insistirao je da AP ima pogrešan broj.
„Došli ste na pogrešno mesto, mi nemamo takve informacije“, rekao je čovek, koji je odbio da kaže svoje ime. „Nemam pojma o čemu pričaš i pojma sa kim mogu da te povežem, razumeš li?“
Tokom tipičnog putovanja sredinom juna, 170 metara dugačak brod (560 stopa) po imenu Mihail Nenašev snimljen je na satelitu koji je utovaren na zrnasti terminal Avlita u Sevastopolju, na Krimu, koji kontroliše Rusija, dok je njegov radio transponder bio isključen. . Posada broda je ponovo uključila signal dva dana kasnije dok je bila u toku u Crnom moru.
Skrenuo je na jug prema Mediteranu i stigao 25. juna u Dortiol, u Turskoj, gde se na ekskluzivnom snimku koji je AP dobio dva dana kasnije vidi na pristaništu u vlasništvu MMK Metalurji, proizvođača čelika. Dizalice na doku mogu se videti kako skupljaju velike kante žitarica i bacaju ih u kamione koji čekaju da se odvezu.
MMK Metalurji je turska podružnica Magnitogorske železare i čelika, velikog ruskog konglomerata čelika koji kontroliše Viktor Rašnjikov, ruski milijarder koji je blizak Putinu. Sjedinjene Države, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo sankcionisale su Rašnjikova i njegovu kompaniju zbog obezbeđivanja prihoda i opreme za podršku ratnim naporima Rusije.
U mejlu AP-u, kompanija je rekla da žito dolazi iz Rusije: „Mesto gde se utovaruje pomenuti teret je LUKA KAVKAZ … prema carinskoj deklaraciji i pisanoj deklaraciji koju nam je poslala agencija za transport.
Kao i kod Laodikije, Nenaševljev gaz je previše dubok da bi pristao u luci Kavkaz.
Ami Daniel, izvršni direktor kompanije za analizu morskih podataka Vinvard, rekao je da je mrak brodova crvena zastava da se dešavaju ilegalne aktivnosti. On je rekao da je takođe uobičajeno da šverceri falsifikuju otpremne manifeste i carinske deklaracije kako bi sakrili pravo poreklo svog tereta.
„Nezakonito falsifikovanje dokumentacije je taktika koju koriste loši akteri da prikriju poreklo robe koju prevoze, bilo u svrhu izbegavanja sankcija, trgovine nedozvoljenom robom ili drugih zločina“, rekao je Danijel, bivši oficir izraelske mornarice.
Čini se da je Rašnjikov, koji ima lično bogatstvo procenjeno na više od 10 milijardi dolara, očekivao sankcije.
Nekoliko dana pre nego što je Rusija započela svoju februarsku invaziju, njegova 140 metara duga superjahta (460 stopa), Ocean Victori, krstarila je od Dubaija do Maldiva, udaljenog arhipelaga u Indijskom okeanu gde vlada nije primenila sankcije Zapada. Posada Ocean Victori-a isključila je svoj radio transponder 1. marta, a barža za zabavu vredna 300 miliona dolara od tada je u mraku.
Od invazije, globalne cene žitarica su naglo porasle, povećavajući profit ruskih švercera, istovremeno pokrenuvši ono što je direktor Svetskog programa za hranu UN-a Dejvid Bizli 15. septembra nazvao „cunamijem gladi“ koji pogađa najmanje 345 miliona ljudi.
Iako postoji malo dokaza da su i sami Ukrajinci ugroženi glađu, ruski agresivni rat izgladnio je njenu ekonomiju u pogledu prihoda od izvoza. U 2021. godini, pre poslednje ruske invazije, Ukrajina je izvezla pšenicu, kukuruz i biljna ulja u vrednosti od 5 milijardi dolara — prvenstveno na Bliski istok, u Afriku i Aziju.
Visoke cene nisu pomogle ukrajinskim poljoprivrednicima u okupiranim regionima, koji su bili primorani da prodaju svoje žetve kompanijama pod ruskom kontrolom za polovinu onoga što bi bile plaćene pre rata, kaže Fedorov, gradonačelnik Melitopolja. Ako seljak odbije, rekao je, Rusi ionako samo uzimaju žito, ne plaćajući ništa.
„To je veoma niska cena, a naši farmeri ne razumeju šta mogu da urade“, rekao je Fedorov, koji se nakon invazije evakuisao na teritoriju pod kontrolom Ukrajine, ali ostaje u kontaktu sa ljudima kod kuće.
Ukrajinska poljoprivredna holding kompanija HarvEast izvestila je da su Rusi uzeli oko 200.000 metričkih tona žitarica, što je, prema rečima generalnog direktora Dmitrija Skornjakova, koštalo njegovu kompaniju oko 50 miliona dolara. Rekao je da su njegovi zaposleni u okupiranom ukrajinskom gradu Mariupolju prijavili da je žito kamionima prevezeno preko granice u Rusiju.
„Da bi ga ukrali, samo se odvezu u Rostov i Taganrog, male ruske luke, zatim ga pomešaju sa ruskim žitom i kažu da je to rusko žito“, rekao je Skornjakov.
Čini se da se isto dešava i na moru.
Satelitski snimci i podaci transpondera pokazuju da su veliki teretni brodovi usidreni pored ruske obale i manji brodovi koji prevoze žito iz krimskih i ruskih luka, prikrivajući pravo poreklo tereta. Ti veći brodovi su zatim nosili mešano žito u Egipat, Libiju, Irak i Saudijsku Arabiju.
Danijel, bivši mornarički oficir čija kompanija prati brodove širom sveta, rekao je da su transferi tereta na moru sa broda na brod retki i obično su povezani sa švercom. „Kada ste zemlja pod sankcijama, imate mnogo ograničenije tržište“, rekao je on. „Dakle, ako ne mešate svoje terete ili ako ne sakrijete svoje poreklo, verovatno imate mnogo manje tržište i samim tim mnogo nižu cenu.
Velika potražnja za žitom olakšava Rusima da pronađu kupce, rekao je Oleg Nivijevski, docent i potpredsednik za ekonomsko obrazovanje na Kijevskoj školi ekonomije.
„Neće biti problema da se proda ukradeno žito iz Ukrajine“, rekao je on.
Iaila Agro, koja proizvodi upakovanu sušenu robu i gotova jela koja se redovno nalaze na policama turskih supermarketa, saopštila je da je 17. juna kupila 8.800 metričkih tona kukuruza koji je ruski brod Fedor isporučio u tursku luku Bandirma. vredeo bi oko 2,7 miliona dolara.
U izjavi za AP, Iaila Agro je negirala da je ikada kupovala žito iz područja Ukrajine pod ruskom okupacijom i rekla da tovarni list, sertifikat o poreklu i drugi zvanični dokumenti pokazuju da je brod utovaren u luci Kavkaz.
„Želeli bismo da istaknemo da je naša kompanija uključena u međunarodnu trgovinu, da poštuje etička pravila i smatra da je poštovanje međunarodnog prava apsolutni prioritet“, saopštila je kompanija. „U istom smislu, (Iaila Agro) pažljivo ispituje da li su njeni komercijalni partneri predmet bilo kakvih međunarodnih sankcija.
Satelitski snimci od 12. juna pokazuju da je Fedor zapravo natovaren u Sevastopolju, na Krimu.
AnRussTrans, ruska kompanija koja je vlasnik broda preko podružnice, nije odgovorila na pitanja poslana e-poštom. Sergej Dubrov, koji se javio na telefon u sedištu kompanije u Moskvi, negirao je da je primio mejl AP-a i rekao da će odgovarati samo na pismena pitanja.
„Mogu reći jednu stvar“, dodao je. „Brodovi rade isključivo na legalnom transportu i ne krše međunarodno pravo.
Iaila je takođe potvrdila kupovinu 7.000 metričkih tona kukuruza sa drugog ruskog broda, SV. Nikolaj, 24. juna. Satelitski snimci pokazuju da je brod pristao na terminal za žito u Sevastopolju šest dana ranije, ali kompanija je saopštila da njena dokumentacija pokazuje da je žito stiglo iz Kavkaza.
Kao i kod ostalih švercerskih brodova, i Fedor i SV. Nikolaj su preveliki da pristanu u Kavkaz.
Uloga Turske u krađi ukrajinskog žita je posebno osetljiva jer je zemlja NATO-a pokušala da igra ulogu posrednika između dve zaraćene zemlje.
Turska je pomogla u sklapanju sporazuma između Rusije i Ukrajine u julu da se obema zemljama omogući izvoz žitarica i đubriva kroz bezbedne koridore u Crnom moru. Dogovor se nije bavio žitom koje je Rusija uzela iz okupiranih područja. U poslednja dva meseca ukrajinski zvaničnici su rekli da je više od 150 brodova koji prevoze žito otplovilo iz luka koje još uvek kontrolišu, uključujući pošiljke u Somaliju i Jemen, ratom razorene zemlje koje se trenutno suočavaju sa glađu.
Ipak, postoje indicije da bi i sama turska vlada mogla biti primalac spornog žita iz Ukrajine. AP i „Frontlajn“ su pratili putovanja krijumčarskih brodova Mihail Nenašev, Laodikeja i Sourija sa Krima u Tursku do pristaništa sa primorskim silosima kojima upravlja Turski odbor za žito, entitet kojim upravlja vlada i koji uvozi i izvozi žito i druge poljoprivredne proizvode.
Služba za štampu odbora i rukovodioci nisu odgovorili na mejlove sa detaljnim pitanjima o sumnjivim pošiljkama.
Iako su turske vlasti obećale da će zaustaviti ilegalni šverc, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je na junskoj konferenciji za novinare da njegova zemlja nije pronašla nikakve dokaze o krađi.
„Primili smo takve tvrdnje“, rekao je on. „A takve informacije s vremena na vreme stižu sa ukrajinske strane. Svaku tvrdnju shvatamo ozbiljno i ozbiljno je istražujemo. … U našoj istrazi o brodskim lukama i poreklu robe, nakon tvrdnji o Turskoj, videli smo da su podaci o poreklu Rusija.“
Šta god zapisnici govore, švercerska operacija se nastavlja.
Brod Crane Marine Contractor-a Matros Koshka — nazvan po ruskom mornaru koji je hvaljen kao nacionalni heroj zbog njegove hrabrosti tokom Krimskog rata 1854. — krstario je na sever prošle nedelje u Crno more sa naznačenom destinacijom Kavkaz pre nego što je isključio transponder i pao u mrak.
Satelitski snimci snimljeni u četvrtak pokazuju da je brod dug 161 metar (528 stopa) ponovo pristao na terminal za žito u okupiranoj ukrajinskoj luci Sevastopolj, nešto više od milje od statue iz sovjetske ere u čast svom imenjaku.
