Rođeno skoro dva meseca pre vremena i teško 1,5 kilograma (3 funte, 4 unce), beba dobija kiseonik kroz nazalnu cev da bi joj pomogla da diše, dok ultraljubičaste lampe u inkubatoru leče njenu žuticu.
Dr Tetiana Miroshnichenko pažljivo povezuje cevčice koje omogućavaju Veroniki da se hrani majčinim mlekom svoje majke i da joj ublaži glad.
Pre ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, tri bolnice u oblastima pod kontrolom vlade ratom razorenog regiona Donjecke zemlje imale su objekte za negu prevremeno rođenih beba. Jedan je pogođen ruskim vazdušnim udarom, a drugi je morao da se zatvori kao rezultat borbi – ostalo je samo porodilište u rudarskom gradu Pokrovsku.
Mirošničenko, jedini preostali neonatolog na sajtu, sada živi u bolnici. Njen trogodišnji sin deli nedelju između boravka u objektu i svog oca, rudara, kod kuće.
Doktor objašnjava zašto je sada nemoguće otići: Čak i kada se oglasi sirene za vazdušni napad, bebe u bolničkom nadzemnom inkubacionom odeljenju ne mogu da se odvoje od svojih mašina za spasavanje.
„Ako odnesem Veroniku u sklonište, to bi trajalo pet minuta. Ali za nju bi tih pet minuta moglo biti kritično“, kaže Mirošničenko.
Bolnički zvaničnici kažu da se procenat porođaja koji se desio pre vremena ili sa komplikacijama ove godine otprilike udvostručio u poređenju sa prethodnim vremenima, okrivljujući stres i ubrzano pogoršanje životnog standarda za uzimanje danaka trudnicama koje još uvek ostaju u toj oblasti.
Rusija i separatisti koje podržava Moskva sada zauzimaju nešto više od polovine regiona Donjecka, koji je po veličini sličan Siciliji ili Masačusetsu. Pokrovsk je i dalje u oblasti koju kontroliše ukrajinska vlada 60 kilometara (40 milja) zapadno od linija fronta.
U bolničkim porodilištima se ne govori o ratu.
„Sve što se dešava van ove zgrade, naravno, nas se tiče, ali mi o tome ne pričamo“, rekao je Mirošničenko. „Njihova glavna briga trenutno je beba.“
Iako su borbe u regionu Donteska počele još 2014. godine, kada su separatisti koje podržava Rusija počeli da se bore protiv vlade i preuzimaju delove regiona, novopečene majke se tek sada drže u bolnici na duži period jer su male mogućnosti da dobiju negu kada budu otpušteni.
Među njima je i 23-godišnja Inna Kisličenko, iz Pokrovska. Ljuljajući svoju dvodnevnu ćerku Jeseniju, razmišljala je da se pridruži masovnoj evakuaciji regiona na zapad u sigurnija područja u Ukrajini kada napusti bolnicu. Mnoge osnovne usluge u oblastima Donjecka koje drži vlada — grejanje, struja, vodosnabdevanje — oštećene su ruskim bombardovanjem, ostavljajući uslove života za koje se očekuje da će se samo pogoršati kako se zima približava.
„Bojim se za male živote, ne samo za naše, već i za svu decu, za celu Ukrajinu“, rekao je Kisličenko.
Više od 12 miliona ljudi u Ukrajini napustilo je svoje domove zbog rata, prema humanitarnim agencijama UN. Otprilike polovina je raseljena unutar Ukrajine, a ostali su se preselili u druge evropske zemlje.
Izmeštanje porodilišta iz Pokrovska, međutim, nije opcija.
„Ako bi bolnica bila izmeštena, pacijenti bi i dalje morali da ostanu ovde“, rekao je glavni lekar dr Ivan Ciganok, koji je nastavio da radi čak i kada je grad bio pogođen ruskom raketnom vatrom.
„Porođaj nije nešto što se može zaustaviti ili pomeriti“, primetio je on.
Najbliže postojeće porodilište je u susednoj Dnjepropetrovskoj oblasti u Ukrajini, 3 1/2 sata vožnje sporednim putevima, putovanje koje se smatra previše rizičnim za žene u kasnoj trudnoći.
Prošle nedelje, 24-godišnji Andrii Dobrelia i njegova supruga Marina (27) stigli su u bolnicu iz obližnjeg sela. Izgledajući uznemireno, malo su pričali dok su lekari vršili niz testova, a zatim odveli Marinu u operacionu salu na carski rez. Ciganok i njegove kolege su se žurno presvukli i pripremili za proceduru.
Dvadeset minuta kasnije, čuo se plač novorođenog dečaka Timura. Posle pregleda, Timur je odveden da se sastane sa ocem u susednoj sobi.
Gotovo uplašen da udahne, Andrij Dobrelija je nežno poljubio Timurovu glavu i šapnuo mu. Kada se novorođenče smirilo na očevim grudima, Andrijevim su se pojavile suze.
Kako rat dostiže šestomesečnu granicu, Ciganok i njegove kolege kažu da imaju više razloga da ostanu.
„Ova deca koju donosimo na svet biće budućnost Ukrajine“, kaže Ciganok. „Mislim da će njihovi životi biti drugačiji od naših. Oni će živeti van rata.”
