KIJEV – Ukrajinski i ruski zvaničnici su u subotu jedni druge okrivili za smrt desetina ukrajinskih ratnih zarobljenika u napadu na zatvor u oblasti pod kontrolom separatista. Međunarodni Crveni krst je zatražio da poseti zatvor kako bi se uverio da je veliki broj ranjenika na odgovarajući način, ali je rekao da je njihov zahtev odbijen.
U međuvremenu, Rusija je nastavila sa napadima na nekoliko ukrajinskih gradova, pogađajući školu i autobusku stanicu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su MKCK i Ujedinjene nacije dužni da reaguju nakon granatiranja zatvorskog kompleksa u istočnoj ukrajinskoj pokrajini Donjeck u petak.
„To je bio namerni ruski ratni zločin, namerno masovno ubistvo ukrajinskih ratnih zarobljenika“, rekao je Zelenski u video obraćanju kasno u petak. „Trebalo bi da postoji jasno pravno priznanje Rusije kao državnog sponzora terorizma.
Separatističke vlasti i ruski zvaničnici rekli su da su u napadu poginula 53 ukrajinska zarobljenika i ranjeno još 75. Rusko ministarstvo odbrane je u subotu objavilo spisak na kojem se navode imena 48 ukrajinskih boraca, starosti od 20 do 62 godine, koji su poginuli u napadu; nije bilo jasno da li je ministarstvo revidovalo svoj broj smrtnih slučajeva.
Međunarodni komitet Crvenog krsta, koji je organizovao evakuacije civila i radio na praćenju postupanja sa ratnim zarobljenicima u Rusiji i Ukrajini, saopštio je da je zatražio pristup zatvoru „kako bi se utvrdilo zdravlje i stanje svih ljudi prisutnih na licu mesta. vreme napada.”
„Naš prioritet u ovom trenutku je da se pobrinemo da ranjeni dobiju spasonosnu pomoć i da se sa telima onih koji su izgubili život postupa na dostojanstven način“, saopštio je Crveni krst.
Ali organizacija je kasno u subotu saopštila da njen zahtev za pristup zatvoru nije odobren.
„Omogućavanje pristupa MKCK-u ratnim zarobljenicima je obaveza strana u sukobu prema Ženevskim konvencijama“, naveo je MKCK na Tviteru. „Nećemo prestati da tražimo pristup ovim ratnim zarobljenicima i svim zarobljenicima ovog međunarodnog oružanog sukoba kojima još nismo imali pristup.
I Ukrajina i Rusija su tvrdile da je napad na zatvor bio smišljen sa predumišljajem i da je nameravao da ućutka ukrajinske zatvorenike i uništi dokaze.
Rusija je tvrdila da je ukrajinska vojska koristila precizne raketne bacače koje su isporučili SAD za gađanje zatvora u Olenivki, naselju koje kontroliše Donjecka Narodna Republika koju podržava Moskva.
Ukrajinska vojska je negirala da je izvršila bilo kakve raketne ili artiljerijske udare na Olenivka. Optužila je Ruse da su granatirali zatvor da bi prikrili navodna mučenja i pogubljenja tamošnjih Ukrajinaca.
Institut za proučavanje rata, istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da su suprotstavljene tvrdnje i ograničene informacije sprečile dodelu pune odgovornosti za napad, ali „čini se da dostupni vizuelni dokazi podržavaju ukrajinsku tvrdnju više nego rusku“.
Moskva je pokrenula istragu o napadu na zatvor, a Ujedinjene nacije su saopštile da su takođe spremne da pošalju istražitelje. Zamenik portparola UN-a Farhan Hak rekao je „spremni smo da pošaljemo grupu eksperata koji će moći da sprovedu istragu, za koju je potrebna saglasnost strana, i u potpunosti podržavamo inicijative“ Crvenog krsta.
Na drugom mestu u istočnoj Ukrajini, ruske rakete su pogodile školu u Harkovu, drugom po veličini gradu u zemlji, preko noći, a još jedan napad se dogodio sat vremena kasnije, rekao je gradonačelnik Ihor Terehov u subotu. Trenutno nema izveštaja o povređenima.
Pogođena je i autobuska stanica u gradu Slavjansku, rekao je gradonačelnik Vadim Ljah. Slavjansk je blizu prve borbene linije dok ruske i separatističke snage pokušavaju da preuzmu punu kontrolu nad Donjeckom regijom, jednom od dve istočne provincije koje je Rusija priznala kao suverene države.
Zamenica premijera Irina Vereščuk upozorila je u subotu da će se delovi regiona Donjecka pod kontrolom Ukrajine ove zime suočiti sa ozbiljnim problemima sa grejanjem zbog velikog uništenja gasovoda. Ona je pozvala na obaveznu evakuaciju stanovnika pre nego što nastupi hladno vreme.
Na jugu Ukrajine jedna osoba je poginula, a šest je povređeno u granatiranju koje je pogodilo stambeno naselje u lučkom gradu Nikolajevu, saopštila je regionalna vlada.
U napadu na zatvor u petak su navodno poginuli ukrajinski vojnici zarobljeni u maju nakon pada Mariupolja, crnomorskog lučkog grada u kojem su se trupe i puk Nacionalne garde Azov slavno držali protiv višemesečne ruske opsade.
U subotu je udruženje rođaka boraca Azova obučenih u crno održalo demonstracije ispred kijevske Katedrale Svete Sofije i pozvalo da se Rusija proglasi terorističkom državom zbog kršenja pravila Ženevske konvencije o tretmanu ratnih zarobljenika.
Žena sa tamnim naočarima i koja je dala samo svoje ime, Irina, čekala je vesti o svom 23-godišnjem sinu.
„Ne znam kako je, gde je, da li je živ ili ne. Ne znam. To je užas, samo užas. Za majku je najveći gubitak ako joj dete nestane“, rekla je.
Što se tiče energetike, ruska državna korporacija za prirodni gas saopštila je u subotu da je zaustavila isporuke u Letoniju zbog kršenja ugovora. Gasni gigant Gasprom saopštio je da su isporuke obustavljene jer je Letonija prekršila „uslove za vađenje gasa“. Nije elaborirano.
Saopštenje se verovatno odnosilo na odbijanje da se ispuni ruski zahtev za plaćanjem gasa u rubljama, a ne u drugim valutama. Gasprom je ranije obustavio isporuke gasa drugim zemljama EU, uključujući Holandiju, Poljsku i Bugarsku, jer one ne bi plaćale u rubljama.
Zemlje EU se bore da obezbede druge izvore energije, plašeći se da će Rusija prekinuti dodatne isporuke gasa kako se zima približava.