KIJEV – Talasi samoubilačkih dronova napunjenih eksplozivom pogodili su u ponedeljak glavni grad Ukrajine, zapalivši zgrade, probivši rupu u jednoj od njih i poslavši ljude da jure u zaklon ili pokušavaju da ih obore u, kako je predsednik rekao, pokušaju Rusije da teroriše civile, preneo je Rojters.
Koncentrisana upotreba dronova kamikaza bila je druga baraž u isto toliko nedelja — posle meseci u kojima su vazdušni napadi postali retkost u centru Kijeva. Napad je posejao strah i istrošio živce dok su eksplozije potresle grad. Energetski objekti su pogođeni, a jedan dron je u velikoj meri srušio stambenu zgradu, ubivši četiri osobe, saopštile su vlasti.
Odjeknuli su intenzivni rafali dok su bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed zujale iznad glave, očigledno dok su vojnici pokušavali da ih unište. Drugi su krenuli u sklonište, nervozno skenirajući nebo. Ali Ukrajina se mračno navikla na napade skoro osam meseci nakon ruske invazije, a gradski život se nastavio dok su spasioci probijali ruševine.
Prethodni ruski vazdušni udari na Kijev uglavnom su bili raketni. Analitičari veruju da se sporije bespilotne letelice Shahed mogu programirati da precizno pogađaju određene ciljeve pomoću GPS-a, osim ako sistem ne pokvari.
Takođe u ponedeljak, ruski ratni avion Su-34 srušio se u stambenoj zoni u ruskoj luci Jejsk na Azovskom moru nakon kvara motora, pri čemu su poginule najmanje četiri osobe na zemlji, povređeno je još 25 i izazvao je požar koji je zahvatio nekoliko spratova. devetospratnice, saopštile su vlasti. Šest osoba je prijavljeno kao nestalo. Oba člana posade, na misiji obuke, bezbedno su se spasila, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
U Kijevu, gradonačelnik Vitalij Kličko rekao je da je baraž u ponedeljak usledio u uzastopnim talasima od 28 bespilotnih letelica – u čemu bi mnogi strahovali da bi mogao postati češći način napada jer Rusija nastoji da izbegne iscrpljivanje svojih zaliha preciznih raketa dugog dometa.
Pet dronova zaronilo je u sam Kijev, rekao je premijer Denis Šmihal. U Kijevskoj oblasti najmanje 13 je oboreno, a svi su doleteli sa juga, rekao je Jurij Ihnat, portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.
Činilo se da je jedan udar bio usmeren na gradsku toplovodnu mrežu, pogađajući operativni centar. Drugi je udario u četvorospratnu stambenu zgradu, otvorivši rupu koja zjapi i srušivši najmanje tri stana. Četiri tela su pronađena, uključujući tela žene koja je bila u šestom mesecu trudnoće i njenog muža, rekao je Kličko. Tu su ubijeni i starija žena i još jedan muškarac.
Fotograf Asošiejted presa snimio je jednu od drona kamerom, čije krilo u obliku trougla i zašiljena bojeva glava jasno su vidljivi na plavom nebu.
„Celu noć i celo jutro neprijatelj teroriše civilno stanovništvo“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u objavi na društvenim mrežama. „Dronovi i rakete Kamikaze napadaju celu Ukrajinu.
„Neprijatelj može da napadne naše gradove, ali neće moći da nas slomi“, napisao je.
Andrii Iermak, šef predsedničke kancelarije, objavio je na društvenim mrežama da su korišćeni dronovi Shahed.
Zelenski, pozivajući se na ukrajinske obaveštajne službe, navodi da je Rusija naručila 2.400 dronova iz Irana. Rusija ih je preimenovala u bespilotne letelice Geran-2 — „geranijum“ na ruskom. Na fotografiji krhotina iz jednog od napada u ponedeljak, koju je objavio Kličko, vidi se „Geran-2“ označen na iskrivljenom repnom peraju.
Iran je ranije negirao da je Rusiji dao oružje, iako se njegov šef Revolucionarne garde hvalio da obezbeđuje oružje najvišim svetskim silama, bez detaljnijeg objašnjenja.
Bespilotne letelice imaju eksplozivno punjenje i mogu se zadržati iznad ciljeva pre nego što zarone u njih. Njihove eksplozije probudile su ljude, uključujući Snižanu Kutrakovu, 42, koja živi u blizini jednog od štrajkova.
„Puna sam besa“, rekla je. „Pun besa i mržnje.“
Ruska vojska je saopštila da je koristila „visoko precizno oružje dugog dometa vazdušnog i morskog baziranja“ za napad na ukrajinske vojne i energetske objekte. Pogodili su „sve zadate ciljeve“, rekao je portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je na sankcije Evropske unije Iranu zbog pružanja bespilotnih letelica Rusiji i ponovio potrebu Ukrajine za protivvazdušnom odbranom i municijom.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da 27-člani blok prikuplja dokaze o prodaji iranskih bespilotnih letelica Rusiji, i ako je to istina, „bićemo spremni da reagujemo sredstvima koja su nam na raspolaganju“. EU je takođe odobrila program vojne obuke u Evropi za hiljade ukrajinskih vojnika i planira oko 500 miliona evra (486 miliona dolara) dodatnih sredstava za kupovinu oružja za Ukrajinu.
Bespilotne letelice iranske proizvodnje korišćene su na drugim mestima u Ukrajini poslednjih nedelja protiv urbanih centara i infrastrukture, uključujući elektrane. Sa samo 20.000 dolara po komadu, Shahed je samo delić cene raketa više tehnologije i konvencionalnih aviona. Krstareća raketa Kalibr koju je Rusija naširoko koristila u Ukrajini košta vojsku oko milion dolara.
Rojevi dronova takođe izazivaju ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Zapadne zemlje su obećale sisteme koji mogu da obaraju bespilotne letelice, ali veliki deo tog naoružanja tek treba da stigne i moglo bi da prođe mesecima.
„Izazovi su ozbiljni jer su snage i sredstva protivvazdušne odbrane iste kao na početku rata“, rekao je Ihnat, portparol vazduhoplovstva. Neko oružje protivvazdušne odbrane koje je isporučilo Zapad može se koristiti samo tokom dana kada su ciljevi vidljivi, dodao je on.
Ruske snage su takođe udarile na energetsku infrastrukturu na drugim mestima, očigledno želeći da pojačaju pritisak na vladu Kijeva nakon što su prethodni napadi prekinuli snabdevanje strujom.
Šmihal, premijer, rekao je da je stotine naselja ostalo bez struje nakon raketnih napada u oblastima Dnjepropetrovsk i Sumi.
Ukrajinski nuklearni operater rekao je da je rusko granatiranje ponovo prekinulo struju u Zaporožskoj nuklearnoj elektrani, jednoj od najzabrinjavajućih žarišta ruske invazije. Nuklearki, najvećoj u Evropi, potrebna je struja za kritične sigurnosne sisteme. Kada granatiranje prekine svoje vodove za napajanje, fabrika je prinuđena da se osloni na dizel generatore – što je privremena zastoja.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u petak da nema potrebe za raširenijim napadima na Ukrajinu – posle ranijih napada za koje je rekao da su odmazda za bombardovanje mosta koji povezuje ukrajinsko poluostrvo Krim koje je okupirala Rusija sa Rusijom.
Međutim, Putin je takođe rekao da sedam od 29 ciljeva određenih nakon napada na most nije pogođeno „na način na koji je Ministarstvo odbrane planiralo“, tako da će moskovske snage nastaviti da ih gađaju. Nije precizirao.
Posle meseci u kojima su štrajkovi u centru Kijeva bili retki, nedavni napadi su ponovo doveli zemlju i njen glavni grad na ivicu.
Udar na Kijev u ponedeljak usledio je usred intenziviranih borbi u istočnim regionima Donjecka i Luganska, kao i nastavka ukrajinske kontraofanzive na jugu kod Hersona i Zaporožja. Zelenski je rekao da su u nedelju vođene teške borbe oko gradova Bahmut i Soledar u regionu Donjecka.
Regioni Donjecka i Luganska čine industrijski istok poznat kao Donbas i bili su dva od četiri regiona koje je Rusija anektirala u septembru u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Na jugu ukrajinske vazduhoplovne snage prijavile su da su oborile devet dronova u Mikolajvskoj oblasti i šest u Odeskoj oblasti. Guverner istočne oblasti Harkov rekao je da je u noćnim napadima na grad i sela jedna osoba ubijena, a četvoro povređeno.
Rusija i Ukrajina su takođe završile razmenu zarobljenika u ponedeljak, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. U njemu se navodi da je 110 Rusa oslobođeno uključujući 72 mornara sa komercijalnih brodova koji su zadržani od februara, dok je 108 ukrajinskih ratnih zarobljenika predato vlastima u Kijevu, a dve su rekle da žele da ostanu u Rusiji. Ukrajinska strana je potvrdila razmenu, ali ne i da su dva Ukrajinaca odlučila da ostanu u Rusiji.
