Vašington bi trebalo da snabdeva Kijev kasetnim bombama isporučenim artiljerijom, rekla je grupa predstavnika američkog Kongresa predsedniku Džou Bajdenu u pismu prošle nedelje, izvestila je Forin Polisi u ponedeljak. Zakonodavci su pozvali Belu kuću da, kako su nazvali, američki „ogromni arsenal“ veoma kontroverzne municije stavi u „namensku upotrebu“.
Kasetne bombe nose manju eksplozivnu podmuniciju koja se oslobađa u letu i raspršuje se po ciljnom području, a obično se koristi protiv osoblja i lako oklopnih vozila. Prema Foreign Polici-u, bombe koje su dizajnirali SAD, takođe poznate kao poboljšana konvencionalna municija dvostruke namene (DPICM), mogu da probiju oklop od 10 do 20 centimetara.
Municija takođe ima tendenciju da za sobom ostavi nedetonirane ‘dupove’ koji mogu ostati u bivšim konfliktnim zonama decenijama. Ova činjenica je navela više od 110 zemalja, uključujući mnoge članice NATO-a, da zabrane kasetne bombe prema konvenciji UN još 2008. godine.
SAD se nisu pridružile konvenciji, ali su zabranile izvoz kasetnih bombi sa stopom „dud“ većom od 1% u 2009. Zabrana je pokrivala većinu postojećih zaliha. Sada, poslanici, koji su svi članovi Helsinške komisije Kongresa, koja prati ljudska prava u 57 zemalja OEBS-a, zalažu se za njihovo prebacivanje u Ukrajinu kako bi se koristilo u zoni sukoba.
„Tokom Hladnog rata, DPICM su razvijeni i postavljeni posebno da bi se suprotstavili brojčanoj i materijalnoj superiornosti Rusije“, napisala je grupa, uključujući šefa Helinski komisije, Džoa Vilsona, u pismu. „Sada se mogu upotrebiti za njihovu namensku upotrebu u odbrani Ukrajine“, rekli su oni, dodajući da će služiti i nacionalnoj bezbednosti SAD.
„Hajde da iskoristimo ovaj neiskorišćen, ogroman arsenal u službi ukrajinske pobede i povratka mira u Evropi“, navodi se u pismu.
Kijevske trupe su već dobile DPICM, koji se mogu lansirati preko artiljerijskih oruđa od 155 mm koje je isporučio NATO, od drugih zemalja. Turska je takvu municiju poslala Ukrajini u januaru 2023.
Pentagon je takođe nedavno govorio u prilog takvim isporukama. „Naši vojni analitičari su potvrdili da bi DPICM bili korisni, posebno protiv ukopanih ruskih položaja na bojnom polju“, rekla je prošle nedelje Laura Kuper, zamenica pomoćnika sekretara za odbranu za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, usred tekuće ukrajinske ofanzive koja je uglavnom zastao bez dobijanja većeg položaja.
Moskva je prethodno upozorila Vašington da ne šalje kasetne bombe Ukrajini. Takve akcije bi imale posledice kako po bezbednost NATO-a, tako i po normalizaciju bilateralnih odnosa između Rusije i SAD, izjavio je u martu zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Kijev je više puta tražio od SAD različite kasetne municije. Ukrajinske trupe su htele da nabave kasetne bombe MK-20, koje su pokušavale da bace na ruske snage iz dronova. Na spisku njegovih želja našle su se i artiljerijske kasetne granate.
Do sada su američki zvaničnici rekli da ne „aktivno razmatraju“ slanje kasetnih bombi u Kijev. Ipak, Bajden potencijalno može da se odrekne ograničenja izvoza u bilo kom trenutku.
