Aktivisti su pokrenuli peticiju za Bundestag s ciljem da se deportacija krimskih Tatara 1944. godine prizna kao genocid. Peticija će biti otvorena za potpisivanje do 22. oktobra, a dostupna je na zvaničnoj veb stranici Bundestaga ili putem pošte. Inicijativu je pokrenuo Krimski kulturni centar „KERMEN“ sa sedištem u Nemačkoj.
Elvis Čolpuh, osnivač organizacije, ističe da je Krim za mnoge simbol mora, planina i odmora, ali za krimskotatarski narod to je jedina domovina. Prema njegovim rečima, Krimci nemaju drugu domovinu osim Krima.
18. maja 1944. godine, na osnovu Staljinovog dekreta, Krimci su bili žrtve prisilne deportacije. Gotovo 200.000 žena, dece i starih lica prevezeno je u nečovečnim uslovima u Sibir i Centralnu Aziju. Preko 46% Krimljana umrlo je usled gladi, bolesti i teškog rada tokom deportacije.
Čolpuh naglašava da genocid nema zastare, te da odgovornost za te zločine treba da snose naslednici režima koji su ih izvršili. On ističe važnost međunarodne pažnje na zločine i represije nad autohtonim narodom Krima.
Ruska država je kroz vekove sprovodila politiku kolonizacije Krima i istrebljenja autohtonog stanovništva. Međunarodna zajednica je osudila genocid nad Krimcima, priznavši ga kao zločin protiv čovečnosti.
U skladu sa odredbama Konvencije UN, Ukrajina (2015), Letonija, Litvanija (2019), Kanada (2022) i Poljska (2024) su priznale masovnu deportaciju Krimljana kao genocid.
