Zemlje članice Međunarodne uprave za morsko dno dogovorile su se u petak oko dvogodišnje mape puta za usvajanje propisa o dubokom moru, uprkos pozivima zaštitnika prirode na moratorijum na vađenje minerala za koji kažu da bi sprečio morske pretnje.
ISA, međuvladino telo zaduženo za zaštitu morskog dna, i njene države članice provele su poslednju deceniju pokušavajući da iskopaju rudarski kod za moguću eksploataciju nikla, kobalta i bakra u oblastima dubokog morskog dna koje ne spadaju u nacionalne jurisdikcije.
Dogovor do danas nije postignut.
U odluci od petka, Savet ISA, koji je pregovarao na Jamajci poslednje dve nedelje, saopštio je da „namerava da nastavi razradu” propisa „sa ciljem njihovog usvajanja na 30. sednici Uprave” 2025. godine.
„Ovo je indikativan cilj“, a ne rok, rekao je predsednik saveta Huan Hose Gonzales Mijares.
Od 9. jula, nakon isteka roka koji je pokrenula mala pacifička država Nauru 2021. godine, ISA je u obavezi da razmotri—iako ne mora da izda—licence za rudarske operacije potencijalno razorne po životnu sredinu ako ih vlade zatraže.
To bi prevazišlo status kvo, koji je do sada video samo da je telo davalo dozvole za istraživanje, pošto sektor dubokog morskog rudarstva žudi da ozbiljno krene.
„Mi više nismo u scenariju ‘šta ako’, već ‘šta sada'“, rekla je ambasadorka Naurua u ISA Margo Deije tokom sednice, dodajući da njena vlada planira da uskoro aplicira za ugovor o rudarstvu.
Ali aktivisti za okeanske kampanje i dalje su zabrinuti zbog mogućeg zelenog svetla za industrijsku eksploataciju otvorenog mora, a ISA tek treba da se dogovori o procesu za reviziju zahteva za dozvole.
„Ova mapa puta o kojoj se pregovaralo iza zatvorenih vrata ne odražava brzo rastuću zabrinutost i protivljenje dubokom morskom rudarstvu“, rekla je Sofija Cenikli, govoreći u ime Koalicije za očuvanje dubokog mora, Greenpeace-a i VVF-a, između ostalih zagovornika.
„Zahtjev za rudarstvo se može podnijeti u bilo kom trenutku. Moratorijum je hitno potreban“, dodala je ona.
Sledeće nedelje, Skupština ISA i njenih 167 država članica će po prvi put raspravljati o „pauzi iz predostrožnosti” u rudarstvu, uz podršku oko 20 zemalja, uključujući Francusku, Čile i Brazil.
Nevladine organizacije i naučnici kažu da bi dubokomorsko rudarenje moglo uništiti staništa i vrste koje su možda još nepoznate, ali su potencijalno vitalne za ekosisteme.
Oni takođe kažu da rizikuje da poremeti sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid koji se emituje ljudskim aktivnostima i da njegova buka ometa komunikaciju vrsta kao što su kitovi.