Napadi imaju tendenciju da se vremenom progresivno pogoršavaju kod ljudi sa epilepsijom, a nova studija na miševima sugeriše zašto bi to mogao biti slučaj.
Čini se da napadi podstiču mozak miševa da proizvodi više mijelina, izolacionog sloja oko nervnih ćelija, otkrili su istraživači sa Univerziteta Stanford.
Ovo u suštini preokreće mozak, stvarajući začarani krug u kojem više napadaja izaziva više abnormalnog formiranja mijelina, što onda izaziva više napadaja, objavili su istraživači u subotu na sastanku Američkog društva za epilepsiju u Nešvilu, Tenn.
„Ono što mislimo da se dešava je da napadi menjaju strukturu mijelina, barem u nekim regionima mreže napada u mozgu, i da te promene u mijelinizaciji onda doprinose kasnijem pogoršanju bolesti“, rekao je vodeći istraživač Dr Juliet Knovles, docent neurologije na Stanfordu.
Mijelin ima ključnu ulogu u mozgu. Izolujući neurone, supstanca povećava brzinu i efikasnost kojom se električni impulsi mogu prenositi između nervnih ćelija.
Dugo se smatralo da se mijelin formira u mozgu rano u životu i da se tada nije mnogo promenio, ali novija istraživanja su pokazala da je struktura mijelina dinamičnija, rekao je Nouls. Mijelin u mozgu će biti izmenjen moždanom aktivnošću.
„Sada razumemo da aktivnost neurona menja strukturu mijelina i da promene u strukturi mijelina zauzvrat oblikuju način na koji mozak funkcioniše“, rekla je ona.
S obzirom na to, Nouls je krenuo da proučava da li bi napadi predstavljali neku vrstu aktivnosti nervnih ćelija koja bi promenila formiranje mijelina.
Dobro poznate degenerativne bolesti kao što je multipla skleroza nastaju jer nešto uzrokuje da se mijelinski omotač odvoji od nervnih ćelija.
Ali čini se da se suprotno dešava kada se epileptičari podvrgnu napadima odsutnosti, što je vrsta napadaja koja uzrokuje gubitak svesti, rekli su istraživači.
Laboratorijski miševi napravljeni da prolaze kroz ovakve napade, završili su sa više mijelinizovanih nervnih ćelija i debljim mijelinskim omotačem, posebno u delovima mozga gde su se napadi desili, rekli su istraživači.
Razvoj mijelina je normalan proces, „ali iz nekog razloga, napadi u ovom konkretnom modelu miša otimaju taj normalan proces i čine ga nenormalnim“, rekao je dr Dileep Nair, šef odeljenja za epilepsiju odraslih u Centru za epilepsiju klinike u Klivlendu. „Promoviše formiranje mijelina što omogućava da se aktivnost napadaja odvija lakše.“
Istraživači su takođe otkrili da se ovaj ciklus može prekinuti na nekoliko načina.
Miševi kojima je dat lek protiv napadaja nisu formirali abnormalni mijelin – što je pokazatelj da su te promene zaista uzrokovane napadima.
„Ne vidimo povećanu plastičnost mijelina pre nego što napadi počnu“, rekao je Nouls. „To se vidi tek nakon što počnu napadi.
A kada su istraživači blokirali promene mijelina – bilo putem genetskih podešavanja ili putem lekova za koje se zna da inhibiraju proizvodnju mijelina – broj napada kod miševa se smanjio tokom vremena.
Ovo je jedna od prvih studija koja povezuje strukturu mijelina sa epileptičnim napadima, rekao je Kris Dula, vanredni profesor neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tufts u Bostonu.
„To sugeriše da postoje određene stvari koje možete prekinuti ili modulisati ili lečiti lekovima koji bi mogli da spreče početak ili pogoršanje napada tokom vremena“, rekao je Dula. „Jedna uzbudljiva ideja je da biste mogli da pozajmite pristupe od drugih neuroloških bolesti za koje znamo da uključuju kvarove u mijelinizaciji, i možete pokušati da ih primenite na lečenje epilepsije.“
Ove promene u mijelinu takođe mogu objasniti druge probleme koji se javljaju kod ljudi sa epilepsijom, kao što su gubitak pamćenja ili teškoće u razmišljanju, rekao je Nair.
Potrebno je više posla na miševima kako bi se bolje razumele veze između napadaja i razvoja mijelina, rekao je Nouls.
Istraživači treba da prate kako se struktura mijelina menja tokom vremena, da li odgovor na napade preovladava formiranje hetnog mijelina i da li se mijelin menja u samo jednom delu ili u celom mozgu nakon napada, rekla je ona.
„Takođe još ne znamo da li se ovaj tačan proces dešava kod ljudi, tako da pokrećemo studije u kojima koristimo alate kao što su MRI i EEG da bismo razumeli da li se struktura i funkcija mijelina na sličan način menjaju kao odgovor na napade kod ljudi“, rekao je Nouls. .
Nalazi predstavljeni na medicinskim sastancima smatraju se preliminarnim dok se ne objave u časopisu sa recenzijom.
