Promene klime i pogoršanje teških vremenskih prilika predstavljaju sve veću pretnju globalnoj bezbednosti vode, sa ograničenim pristupom bezbednoj vodi koji će uticati na oko 5 milijardi ljudi širom sveta do 2050. godine, prema Ujedinjenim nacijama.
Ali istraživači su otkrili da ljudi ne vide uvek veze između klimatskih promena i bezbednosti vode, što može da podri napore da se sprovedu ponašanja koja poboljšavaju bezbednost vode.
U novoj studiji objavljenoj u Environmental Science & Technologi, istraživači sa USC Sol Price School of Public Polici, USC Dornsife College of Letters, Arts and Sciences i VaterKeeper Alliance procijenili su u kojoj mjeri zabrinutost ljudi za teške vremenske prilike i klimatske promjene predviđa njihovu briga za bezbednost vode, koja se odnosi na kvalitet vode za piće.
Koristeći podatke iz ankete iz Lloid’s Register Foundation Vorld Risk Ankete iz 2019. godine, otkrili su da je ozbiljna zabrinutost zbog vremenskih prilika znatno više predviđala zabrinutost za sigurnost vode nego zabrinutost zbog klimatskih promjena, iako su oba rezultirala pozitivnim asocijacijama.
„Ljudima je lakše da vide da njihovoj vodi ugrožavaju ekstremne vremenske prilike nego apstraktni pojam klimatskih promena“, rekao je odgovarajući autor, Vandi Bruine de Bruin, prorektor javne politike, psihologije i bihejvioralnih nauka na USC Priceu. Škola i Odsek za psihologiju USC Dornsife. „Naša studija sugeriše da ako želimo da upozorimo ljude na bezbednost vode i druge pretnje po životnu sredinu, trebalo bi da povučemo veze sa ekstremnim vremenskim prilikama.
Prethodne studije o percepciji rizika za bezbednost vode uglavnom su sprovedene u kontekstu jedne zemlje, ograničavajući mogućnost istraživača da prave poređenja među zemljama. Nova analiza uključuje odgovore iz 142 zemlje, uključujući 21 zemlje sa niskim prihodima i 34 zemlje sa nižim srednjim prihodima.
Učesnici su izjavili da su zabrinuti da bi im voda za piće i loše vremenske prilike mogli naneti ozbiljnu štetu, kao i stepen do kojeg klimatske promene doživljavaju kao ozbiljnu pretnju ljudima u njihovoj zemlji u narednih 20 godina.
„Ako želimo da obavimo bolji posao u informisanju ljudi o rizicima po bezbednost vode od klimatskih promena sa krajnjim ciljem da promenimo njihove stavove i ponašanja, moramo to učiniti ličnijim za njih“, rekao je koautor studije dr. Joe Arvai, profesor psihologije Dana i David Dornsife i direktor Vriglei instituta za studije životne sredine na USC Dornsife koledžu. „Kao što pokazuje naša studija, zato je razgovor o važnim i stvarnim vezama između lokalnog vremena, klime i vode toliko važan.
„Komunikacija treba da učini pitanja životne sredine konkretnim i ličnim relevantnim“, rekao je Džošua Invald, koji je doktor psihologije USC. student i prvi autor studije. „Naučnici i kreatori politike biće efikasniji ako to imaju na umu.
