Britanija odbacuje zabranu „legalnog, ali štetnog“ onlajn sadržaja u korist slobode govora

Britanija odbacuje zabranu „legalnog, ali štetnog“ onlajn sadržaja u korist slobode govora

LONDON – Britanska vlada je u ponedeljak odustala od plana da primora tehnološke firme da uklone internet sadržaj koji je štetan, ali legalan, nakon što je predlog izazvao oštre kritike zakonodavaca i grupa za građanske slobode.

Ujedinjeno Kraljevstvo je razvodnilo svoj zakon o bezbednosti na mreži, ambiciozan, ali kontroverzan pokušaj da se suzbije onlajn rasizam, seksualno zlostavljanje, maltretiranje, prevare i drugi štetni materijali. Slični napori su u toku u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama, ali je UK bio jedan od najzamašnijih. U svom originalnom obliku, zakon je regulatorima dao široka ovlašćenja da sankcionišu digitalne i društvene medijske kompanije kao što su Gugl, Fejsbuk, Tviter i TikTok.

Kritičari su izrazili zabrinutost da bi zahtev za najveće platforme da uklone „legalni, ali štetan“ sadržaj mogao da dovede do cenzure i podrivanja slobode govora.

Konzervativna vlada premijera Rišija Sunaka, koji je preuzeo dužnost prošlog meseca, sada je odbacila taj deo zakona, priznajući da bi mogao da „preterano kriminalizuje“ onlajn sadržaj.

Sekretar za digitalne tehnologije Mišel Donelan rekla je da je promena uklonila rizik da bi „tehnološke firme ili buduće vlade mogle da koriste zakone kao licencu za cenzuru legitimnih stavova“.

Umesto toga, zakon kaže da kompanije moraju da postave jasne uslove usluge i da ih se pridržavaju. Kompanije će moći da dozvole odraslima da postavljaju i vide uvredljiv ili štetan materijal, sve dok to nije protivzakonito. Ali platforme koje se obavezuju da će zabraniti rasistički, homofobični ili drugi uvredljivi sadržaj, a zatim ne ispune obećanje, mogu biti kažnjene do 10% svog godišnjeg prometa.

Zakon takođe zahteva od firmi da pomognu ljudima da izbegnu sadržaj koji je legalan, ali može biti štetan – kao što je veličanje poremećaja u ishrani, mizoginija i neki drugi oblici zlostavljanja – putem upozorenja, moderiranja sadržaja ili na druge načine.

Kompanije će takođe morati da pokažu kako sprovode starosne granice korisnika dizajnirane da spreče decu da vide štetni materijal.

Predlog zakona i dalje kriminalizuje neke onlajn aktivnosti, uključujući sajber flešovanje — slanje nekome neželjenih eksplicitnih slika — i trolovanje epilepsije, slanje treperećih slika koje mogu da izazovu napade. Takođe predstavlja uvredu pomaganje ili podsticanje samopovređivanja, korak koji prati kampanju porodice Moli Rasel, 14-godišnjakinje koja je okončala život 2017. nakon što je gledala sadržaj o samopovređivanju i samoubistvu na mreži.

Vlada se nada da će te izmene biti dovoljne da se predlog zakona prođe u parlamentu, gde je čamio 18 meseci usred širokog protivljenja.