U nacionalnoj debati o legalnoj imigraciji, H-1B vizni program je dobio poseban značaj. Imigracioni skeptici tvrde da bi program – rezervisan za visokokvalifikovane strane državljane koji rade u tehnološkim i drugim unosnim industrijama – mogao da potisne domaće plate i izazove poštene standarde rada.
Međutim, nedavni rad čiji je koautor Joseph (Han) Stice, docent računovodstva na Costello College of Business na Univerzitetu George Mason, dodaje važne nijanse kontroverzi H-1B. List navodi da su vlasnici H-1B viza u Deloitte-u plaćeni otprilike deset posto manje od američkih kolega. Iako se njegova studija fokusira na samo jednu kompaniju, nalazi pozivaju na širi pogled na to kako prakse H-1B viza utiču na strategije kompenzacije – i šta to znači za strane i američke radnike.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Business Ethics. Koautori su bili Thomas Bourveau sa Univerziteta Kolumbija, Derrald Stice sa Univerziteta u Hong Kongu i Roger Vhite sa Univerziteta Arizona State.
Istraživači su koristili podatke koji potiču od hakovanja kompanije Soni iz 2014. godine, gde su hakeri provalili Sonijeve servere, propuštajući osetljive podatke o zaposlenima, mejlove i informacije o platama. Deloitte-ove informacije o platnom spisku na neki način su dodate u Soni računarsku mrežu (možda od strane nesvesnog bivšeg Deloittera koji je otišao da radi za Soni). Ovaj incident nije samo razotkrio privatne podatke, već je pokrenuo i etičke debate o privatnosti i korišćenju podataka u istraživanju. Stice veruje da podaci pružaju vredan uvid u praksu plata koja je retko transparentna.
„Sve dok ne kršim zakon, ne vidim etički sukob“, objašnjava on.
Iako Deloitte-ova deponija podataka nije identifikovala koji zaposleni su nosioci vize H-1B, Stice i njegovi koautori su bili u mogućnosti da donesu obrazovana nagađanja tako što su uporedili podneske Odeljenja za rad za dotične Deloitte kancelarije.
Studija baca svetlo na „benchmarking“, gde kompanije određuju plate na osnovu plata u jeftinijim oblastima, često u inostranstvu.
„Mogli bi da koriste anketu o zapošljavanju i platama u zanimanju, i… računovođa osoblja za Deloitte u Njujorku se veoma razlikuje od nekoga u Des Moinesu, Ajova,“ objašnjava Stice.
Iako legalna, ova praksa dovodi do toga da strani radnici primaju nižu naknadu. Još jedan faktor koji komplikuje pravičnost plata je samo sponzorstvo za vizu, pošto neki poslodavci mogu racionalizovati niže plate uzimajući u obzir troškove sponzorstva kao deo kompenzacije.
„Možda oni koriste samu vizu kao delimičnu kompenzaciju“, sugeriše Stice, naglašavajući kako kompanije koriste relativnu neravnotežu moći kada određuju plate.
Ova dinamika moći je ključna za razumevanje prakse plata u okviru programa za vizu H-1B. Stice napominje: „Kad god imate nekoga sa moći i nekoga bez moći, postoji problem.“
Zaposleni u H-1B zavise od svojih sponzora za boravak, ograničavajući njihovu sposobnost da pregovaraju o platama ili da se slobodno kreću između poslodavaca, dok građani SAD mogu lakše pregovarati o plaćama i tražiti bolje ponude.
Sticeovo istraživanje je takođe otkrilo neočekivanu korelaciju: kako kompanije zapošljavaju više radnika H-1B, plate za domaće zaposlene u SAD zapravo blago rastu, što sugeriše da zapošljavanje H-1B ne potiskuje uvek domaće plate, suprotno uobičajenim zabrinutostima. Ovaj disparitet, tvrdi Stice, naglašava potrebu za političkim merama kako bi se podržala namera programa H-1B, a to je, kako je rekao, „dovođenje najboljih i najpametnijih u Sjedinjene Države“.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Da bi se ublažile ove neravnoteže, transparentnost u praksi plata bi mogla da napravi razliku. Stice je pomenuo njujoršku politiku zahtevanja raspona plata u spiskovima poslova, što koristi onima koji traže posao i podstiče pravednije pregovore.
„Sve da bi se povećala transparentnost, mislim da više koristi radniku nego kompaniji“, objašnjava on. Politike koje podstiču takvu otvorenost mogle bi da pomognu radnicima H-1B da pregovaraju efikasnije i podrže pravičnu nadoknadu.
Stice naglašava potrebu za dodatnim istraživanjem u svim sektorima kako bi se utvrdilo da li su ove prakse plata sistemske. Pošto se njegova studija fokusirala na jednu računovodstvenu firmu tokom ograničenog perioda, njena generalizacija je nejasna.
„Ako je ovo sistematska stvar, pa, mislim da to verovatno treba da se pozabavi“, tvrdi on. Istraživanje sličnih trendova u različitim industrijama moglo bi pružiti šire razumevanje i pomoći kreatorima politike u kreiranju pravednijih propisa za radnike H-1B širom sveta.
Stice se nada da će njegovo istraživanje doprineti nijansiranijem pogledu na imigracionu i radnu praksu. „To nije stvar koja odgovara svima“, napominje on, naglašavajući da, iako H-1B vize donose kvalifikovane talente u SAD, one takođe izlažu radnike ranjivosti plata. Ovo istraživanje sugeriše da jednostavni narativi o imigraciji mogu prikriti složenost dinamike rada u američkoj radnoj snazi.
Kako Stice kaže: „Što više informacija dobijemo, mislim da to bolje.
