Svet koji se zagreva će se promeniti na razne načine, ali postoji jedna promena koja verovatno nije bila na bingo kartama mnogih. Nova studija je otkrila da preraspodela mase od topljenja polarnog leda menja samu brzinu kojom se planeta okreće.
U stvari, pri trenutnoj brzini topljenja, prestupna sekunda planirana za oduzimanje od koordinisanog univerzalnog vremena 2026. kako bi se osiguralo da ide u korak sa pomeranjem Zemljine rotacije neće biti potrebna do 2029. godine, kaže geofizičar Dankan Agnju sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. .
Pomeranje možda ne zvuči kao velika stvar – ipak je to samo sekunda – ali globalno merenje vremena je veoma precizno i kruto polje na koje se oslanjaju mnoge aplikacije, od komunikacija preko mrežnog računarstva do finansijskih tržišta.
Pored toga, potrebna je velika masa da bi se promenila rotacija Zemlje. Nalaz predstavlja tužnu optužnicu koliko je situacija postala ozbiljna.
„Da se topljenje polarnog leda nedavno nije ubrzalo, ovaj problem bi se pojavio 3 godine ranije“, piše Agnev u svom radu. „Globalno zagrevanje već utiče na globalno merenje vremena.
Koordinisano univerzalno vreme, ili UTC, je sistem zasnovan na stotinama atomskih satova, oko kojih su regulisani svi ostali satovi.
Pošto Zemljina rotacija nije konstantna, merilac vremena precizan kao atomski sat će na kraju biti neuspešan u poređenju sa vremenom koje držimo na Zemlji. Dakle, s vremena na vreme, prestupna sekunda se dodaje UTC-u da bi se njegov odnos uskladio sa međunarodnim atomskim vremenom, ili TAI.
Do danas nije bilo potrebe da se negativna prestupna sekunda ukloni sa UTC, ali je 2022. Zemlja doživela najkraći dan ikada zabeležen, što je dovelo do spekulacija i planova za negativnu prestupnu sekundu 2026.
Nije nam bilo potrebno prilagođavanje prestupne sekunde od 2016. godine, ali izgledi za negativnu prestupnu sekundu naveli su neke ljude zabrinuti zbog efekta na našu tehnologiju.
Kao što Agnev napominje, „Mnogi sistemi sada imaju softver koji može da prihvati dodatnu sekundu, ali mali broj, ako uopšte uopšte ima mogućnost, dozvoljava uklanjanje sekunde, tako da se očekuje da će negativna preskočna sekunda stvoriti mnogo poteškoća.“
Pošto je u poslednje vreme primećeno da Zemljina rotacija radi neke čudne stvari, Agnju je odlučio da umanji pogled na njenu ugaonu brzinu – način na koji se njena rotacija menja poslednjih godina i distribuciju mase na njenoj površini.
Zemljinu gravitaciju stalno prate sateliti koji kruže oko Zemlje, mereći promene između njihovih orbita i rastojanja između njih jer su pod uticajem regionalnih varijacija u gravitaciji na Zemljinoj površini. Pošto je gravitacija direktno povezana sa masom, ovo može otkriti gde je masa koncentrisana.
Agnev je proučavao promene u gravitacionom polju Zemlje i merenja brzine rotacije planete. Otkrio je da otapanje ledenih kapa ima izražen uticaj na rotaciju Zemlje. Kada se led na Grenlandu i Antarktiku topi, on teče u okeane, redistribuirajući masu i samo malo menjajući rotaciju planete.
Na osnovu ovih informacija, Agnev je otkrio da će do 2029. biti potrebna negativna prestupna sekunda.
Sistem prestupne sekunde uspostavljen je ranih 1970-ih, kada je Zemljina rotacija bila najdosledniji metod merenja vremena. Ali to nije bio slučaj već nekoliko decenija, i bilo je diskusija o promeni pravila kako bi se prekinuo odnos između UTC i TAI. Agnju predlaže hitniju promenu: nikada ne dozvoliti negativan skok.
Ubrzani prenos mase na Zemlji usled polarnog topljenja možda je za sada odložio problem negativne prestupne sekunde; ali to takođe, napominje Agnev, povećava šanse da u budućnosti bude potrebno dodati prestupne sekunde.
„Globalno zagrevanje i globalno merenje vremena postali su neraskidivo povezani“, piše on, „i možda će biti još više u budućnosti“.
