Istraživači sa Univerziteta u Upsali razvili su klinički model koji može precizno predvideti rizik od preloma kuka kod starijih osoba. Model je zasnovan na analizama podataka iz celokupne švedske populacije i može da identifikuje pacijente sa visokim rizikom, bez potrebe za merenjem snage skeleta. Ovo može ubrzati proces za lekare i omogućiti pacijentima da dobiju preventivni tretman. Ovo je prikazano u novoj studiji objavljenoj u časopisu eClinicalMedicine.
U Švedskoj se svake godine dogodi oko 15.000 preloma kuka. Ovo uzrokuje bol kod pacijenata i čini ih zavisnijim od rođaka, prijatelja ili zdravstvenog osoblja. Čak 25 odsto obolelih umre u prvoj godini, što znači da je stopa smrtnosti veća nego kod incidenata kao što su moždani ili srčani udar. To znači da ako možete da predvidite ko će biti pogođen, možete preduzeti preventivne mere i spasiti živote.
Nova studija je zasnovana na podacima registra prikupljenim od celokupne švedske populacije. Tokom pet godina, istraživači su pratili sve ljude koji žive u Švedskoj koji su imali najmanje 50 godina kako bi identifikovali faktore koji povećavaju rizik od preloma kuka.
„Najviše iznenađujući rezultat bio je da smo mogli tako precizno da predvidimo prelome kuka bez korišćenja gustine kostiju, što je tradicionalno bio važan faktor. To znači da se više ljudi može identifikovati na vreme i ponuditi preventivni tretman“, objašnjava Peter Nordstrom, profesor i konsultant Lekar koji vodi istraživačku grupu.
Denzitometrija kostiju, koja je trenutno najčešće korišćena metoda za procenu rizika od preloma, ima nekoliko ograničenja. To je dugotrajan pregled koji zahteva skupu opremu, pa stoga nije dostupan svim lekarima. Model koji je sada razvijen je zasnovan na varijablama koje je lakše prikupiti u kliničkim okruženjima, kao što su dijagnoze i medicinski tretmani. Ovo omogućava zdravstvenom osoblju da izvrši procenu rizika bez potrebe za opremi za denzitometriju kostiju.
„Velika prednost našeg modela je što se zasniva na podacima koji su već dostupni u klinici, što nam omogućava da brže i lakše identifikujemo rizične grupe. To nam zauzvrat omogućava da ranije započnemo preventivne intervencije, poput lekova za osteoporozu. i sprečiti ozbiljne komplikacije koje se javljaju kod preloma kuka“, nastavlja Nordstrom.
Istraživački model se zasniva na 19 varijabli, pri čemu su najjači prediktori — osim poodmakle dobi — korišćenje usluga pomoći u kući i dijagnoze kao što su Parkinsonova bolest i demencija. Model je pokazao da žene sa uslugama kućne pomoći imaju 5-godišnji rizik od skoro 8% da dobiju prelom kuka, dok je odgovarajuća cifra za muškarce bila 5%.
„Ključni uvid iz našeg istraživanja je da je slabost, koju usluge kućne pomoći mogu da odraze, snažan pokazatelj preloma kuka. Pomaže nam da vidimo da se ne radi samo o gustini kostiju već o celokupnoj zdravstvenoj situaciji svakog pojedinca“, primećuje Ana Nordstrom, jedan od istraživača koji stoje iza studije.
Važan ključni nalaz studije bio je da su istraživači uspeli da uspostave prag rizika kada treba razmotriti lečenje lekovima za jačanje kostiju. Ako osoba ima 3 procenta ili veći rizik od preloma kuka u roku od pet godina, preventivni lekovi mogu biti od koristi. Prema modelu, 36 žena ili 52 muškarca bi stoga trebalo lečenje kako bi se sprečio prelom kuka.
„Ovaj model može imati veliki uticaj na starije ljude, posebno na one kojima nije izmerena gustina kostiju. On nam daje alat za rano identifikovanje rizičnih grupa i preduzimanje preventivnih mera pre nego što dođe do preloma kuka“, kaže Nordstrom.
Studija je takođe potvrđena među pojedincima sa stranom pozadinom i pokazala se podjednako tačnom i tamo. Rezultati su nedavno objavljeni i istraživanje može dovesti do novih smernica o tome kako zdravstveni radnici treba da upravljaju rizikom od preloma kuka kod starijih ljudi.
19 faktora na kojima je baziran algoritam besplatnog korišćenja su: starost, pol, osteoporoza, Parkinsonova bolest, zloupotreba alkohola, demencija, prelom kuka kod braće i sestara, prethodni prelom, reumatoidni artritis, hronična opstruktivna bolest pluća, bolest bubrega, moždani udar , depresija ili antidepresivi, psihoze ili neuroleptici, švedsko poreklo, niski prihodi, stanovnik staračkog doma, usluge pomoći u kući i oralni kortikosteroidi.