Roditelji koji traže pomoć u ohrabrivanju mališana da budu fizički aktivni možda će uskoro morati da traže ništa dalje od jeftinog robotskog drugara za svoju decu, sugeriše nova studija Univerziteta Oregon State.
Nalazi su važni jer kretanje igra ključnu ulogu u ukupnom zdravlju dece, kako u mladosti, tako i kasnije u odraslom dobu, napominju autori. Nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Translational Engineering in Health & Medicine.
Istraživači su posmatrali pojedinačne sesije za osmoro dece uzrasta od 2 do 3 godine jednom nedeljno tokom dva meseca u igraonici koja je uključivala razne igračke, kao i GoBot veličine mališana: prilagođeni robot na točkovima, podstavljen penom, dizajniran kroz saradnju između koledža OSU. inženjerstva i zdravstva.
Nedeljne sesije sa svakim od pet dečaka i tri devojčice podeljene su na tri segmenta.
Tokom jednog od njih, GoBot je bio u prostoriji, ali nije bio aktivan, iako je dete moglo slobodno da gura i vuče robota ako je želelo.
U drugom, GoBot-ove pokrete — u osnovi manevre zadržavanja — upravljao je operater koristeći PlaiStation DualShock4 kontroler, a u trećem tipu segmenta, kretanje je bilo autonomno. U oba slučaja, GoBot je nagradio dete što mu se približilo emitujući zvukove, svetla ili mehuriće.
Rezultati su pokazali da su nivoi aktivnosti dece, mereni višestrukim senzorima i kamerama, bili viši u prisustvu aktivnog robota.
„Bilo nam je zanimljivo da je jednostavna autonomna rutina funkcionisala kao i direktno daljinsko upravljanje kada je u pitanju angažovanje dece“, rekla je Naomi Fiter sa Fakulteta inženjerskih nauka, koja je vodila studiju. „To znači da bi relativno jeftin robot za igru – onaj koji nudi više inteligencije i nezavisnosti u poređenju sa trenutnim robotskim igračkama kojima se upravlja telefonom – mogao biti izvodljiv u bliskoj budućnosti.
Za malu decu, kažu autori, fizička aktivnost doprinosi kognitivnom, socijalnom i motoričkom razvoju i takođe postavlja teren za bolje psihosocijalno i kardiometaboličko zdravlje kasnije, služeći kao osnova za potencijal zdravih navika tokom celog života.
„Visoke stope sedentarnog ponašanja su veliki trenutni izazov u mnogim fazama života, a bolja fizička aktivnost u bilo kom delu može dovesti do boljih zdravstvenih ishoda“, rekao je Fiter.
Istraživači takođe primećuju da prethodne studije pokazuju da je značajan broj dece ispod preporučenih smernica za fizičku aktivnost, što doprinosi visokom nivou gojaznosti u detinjstvu i drugim negativnim posledicama po zdravlje.
„Igračke koje motivišu puzanje i pomažu pri hodanju su široko rasprostranjene“, rekao je Fiter, „ali postoji nedostatak igračaka dizajniranih da motivišu malu decu da budu aktivna i istražuju svoje okruženje kada su u pokretu.“
Pomoćni roboti kao što je GoBot, dodala je ona, mogu biti efikasniji od drugih alata za promociju fizičke aktivnosti jer ljudi imaju tendenciju da vide robote kao „sličnije vršnjacima i uticajnije“ od neutelovljenih tehnologija poput telefona ili računara.
„Važna stvar je da nemamo za cilj da zamenimo staratelje, ali za roditelje mogu postojati periodi razvoja tokom kojih je teško znati kako se najbolje baviti svojim detetom“, rekao je Fiter. „Rad u našem listu mogao bi dovesti do novih robotskih igračaka sa kojima bi porodice mogle da se igraju zajedno kako bi pomogle da se popune te praznine.“
