Gugl je izgubio svoju poslednju ponudu za poništavanje antimonopolske kazne Evropske unije, nakon što je najviši sud bloka presudio protiv njega u utorak u slučaju koji je usledio uz ogromnu kaznu i pomogao da se započne era intenziviranja kontrole velikih tehnoloških kompanija.
Najviši sud Evropske unije odbacio je Google-ovu žalbu na kaznu od 2,4 milijarde evra (2,7 milijardi dolara) koju je izrekla Evropska komisija, glavni antimonopolski organ u bloku od 27 zemalja, zbog kršenja antimonopolskih pravila sa svojom uslugom kupovine.
Takođe u utorak, Epl je izgubio spor protiv naloga za vraćanje 13 milijardi evra (14,34 milijarde dolara) zaostalih poreza Irskoj, nakon što je Evropski sud pravde doneo posebnu odluku stavljajući se na stranu Komisije u slučaju protiv nezakonite državne pomoći za globalne korporacije.
Obe kompanije su iscrpile svoje žalbe u slučajevima koji datiraju iz prethodne decenije. Zajedno, sudske odluke su pobeda evropske komesarke Margrete Vestager, za koju se očekuje da se povuče sledećeg meseca nakon 10 godina kao najviši zvaničnik komisije koji nadgleda takmičenje.
Stručnjaci su rekli da presude ilustruju kako su se čuvari ohrabrili u godinama od kada su slučajevi prvi put otvoreni.
Jedan od zaključaka odluke Apple-a „je osećaj da su, opet, vlasti i sudovi EU spremni da savijaju svoje (kolektivne) mišiće kako bi doveli Big Tech na petu tamo gde je to potrebno“, Alek Haffner, konkurentski partner u advokatskoj firmi Fladgate , rečeno je putem mejla.
Odluka Gugla „odražava rastuće samopouzdanje sa kojim se regulatori konkurencije širom sveta bore protiv uočenih ekscesa velikih tehnoloških kompanija“, rekao je Gareth Mills, partner advokatske firme Charles Russell Speechlis. Spremnost suda „da podrži pravno obrazloženje i visinu kazne će nesumnjivo dodatno ohrabriti regulatore konkurencije“.
Kazna za kupovinu bila je jedna od tri ogromne antimonopolske kazne za Gugl od komisije, koja je kaznila giganta iz Silicijumske doline 2017. zbog nepravednog usmeravanja posetilaca na sopstvenu uslugu Google Shopping preko konkurenata.
„Razočarani smo odlukom Suda, koja se odnosi na veoma specifičan skup činjenica“, naveo je Gugl u kratkom saopštenju.
Kompanija je saopštila da je napravila izmene kako bi se pridržavala odluke komisije koja zahteva da se prema konkurentima tretira jednako. Počeo je da održava aukcije za unose za pretragu u kupovini za koje bi licitirao zajedno sa drugim uslugama za poređenje kupovine.
„Naš pristup je uspešno funkcionisao više od sedam godina, generišući milijarde klikova za više od 800 usluga za uporednu kupovinu“, rekao je Google.
Evropska potrošačka grupa BEUC pozdravila je odluku suda, rekavši da ona pokazuje kako zakon o konkurenciji bloka „ostaje veoma relevantan“ na digitalnim tržištima.
„To je dobar rezultat za sve evropske potrošače na kraju dana“, rekao je generalni direktor Agustin Rejna u intervjuu. „To znači da će mnoge manje kompanije ili rivali moći da odu na različite sajtove za poređenje. Ne moraju da zavise od Google-a da bi došli do klijenata.”
Gugl se i dalje žali na svoja dva druga antimonopolska slučaja u EU: kaznu od 4,125 milijardi evra (4,55 milijardi dolara) za Android operativni sistem i kaznu od 1,49 milijardi evra (1,64 milijarde dolara) iz 2019. zbog svoje platforme za oglašavanje AdSense.
Ta tri slučaja nagovestila su proširene napore regulatornih tela širom sveta da razbiju tehnološku industriju. EU je od tada otvorila više istraga o velikim tehnološkim kompanijama i izradila novi zakon kako bi ih sprečio da zarobe onlajn tržišta, poznat kao Zakon o digitalnim tržištima.
Evropska komesarka i izvršna potpredsednica Margrete Vestager rekla je da je slučaj kupovine bio jedan od prvih pokušaja da se reguliše digitalna kompanija i da je inspirisao slične napore širom sveta.
„Slučaj je bio simboličan jer je pokazao da čak i najmoćnije tehnološke kompanije mogu biti pozvane na odgovornost. Niko nije iznad zakona“, rekao je Vestager na brifingu za novinare u Briselu.
Vestager je rekao da će komisija nastaviti da otvara slučajeve konkurencije čak i dok sprovodi Zakon o digitalnim tržištima. DMA je sveobuhvatan pravilnik koji primorava Gugl i druge tehnološke gigante da potrošačima daju veći izbor prateći skup stvari koje treba i ne treba raditi.
Gugl se takođe sada suočava sa pritiskom zbog svog unosnog digitalnog oglašavanja iz EU i Britanije, koje sprovode odvojene istrage, i Sjedinjenih Država, gde Ministarstvo pravde vodi kompaniju na federalni sud zbog njene navodne dominacije u reklamnoj tehnologiji.
Apple nije uspeo u svojoj poslednjoj ponudi da izbegne vraćanje irskih poreza u utorak nakon što je Sud pravde potvrdio presudu nižeg suda protiv kompanije, u sporu koji datira iz 2016.
Vestager, koja je rekla da je bila pripremljena za poraz, pozdravila je to kao značajnu pobedu za „poresku pravdu“.
Bila je to iznenađujuća pobeda za komisiju, koja je ranije ciljala na Amazon, Starbaks i Fijat sa poreskim presudama koje su kasnije poništene u žalbenom postupku. Oni su bili deo napora EU da ukine drage poslove koji omogućavaju kompanijama da plaćaju male ili nikakve poreze u borbi koja je naglasila debatu o tome da li multinacionalne korporacije plaćaju svoj pošten udeo širom sveta.
Slučaj je izazvao ogorčenje Apple-a, a izvršni direktor Tim Kuk ga je nazvao „potpunim političkim sranjem“. Tada-SAD Predsednik Donald Tramp je osudio Vestagerovu, koja je predvodila kampanju za iskorenjivanje specijalnih poreskih sporazuma i obračuna sa velikim američkim tehnološkim kompanijama, kao „poresku damu“ koja „zaista mrzi SAD“.
