Uskoro bi moglo biti moguće meriti pacijentov puls, disanje i krvni pritisak jednostavnim skeniranjem njegovog lica. Ova tehnologija bi mogla da ponudi budući alat za brzu procenu težine akutne infekcije i drugih stanja, navodi se u tezi sa Univerziteta u Geteborgu.
Ozbiljnost infekcije se procenjuje na osnovu vitalnih znakova, drugim rečima, glavnih znakova fizičkog stanja pojedinca. Ovi vitalni znaci se trenutno mere pomoću nekoliko različitih instrumenata.
Međutim, novorazvijena metoda koja kombinuje tehnologiju kamere, softver i veštačku inteligenciju ima potencijal da proizvede ekvivalentne rezultate skeniranjem lica pacijenta u trajanju od 30 sekundi. Metoda zasnovana na kameri je klinički testirana na više od 200 pacijenata sa sumnjom na COVID-19 i pokazalo se da poboljšava i procenu težine i dijagnozu.
Tehnologija je obezbedila podatke o srčanom ritmu pacijenata, zasićenosti kiseonikom, frekvenciji disanja i krvnom pritisku. Rezultati su opisani kao obećavajući, ali im je potrebna dodatna validacija, uključujući u pogledu tačnosti merenja.
Autor teze je Stefan Malmberg, koji je odbranio doktorsku tezu na Fakultetu za javno zdravlje i medicinu u zajednici na Sahlgrenskoj akademiji Univerziteta u Geteborgu i lekar specijalista opšte medicine u zdravstvenom centru HalsoBrunnen u Ulricehamnu.
„Nova metoda veštačke inteligencije znači da su merenja brža, pogodnija za pacijenta, lakša za zdravstvenog radnika i da podrazumevaju manji rizik od širenja infekcija preko merne opreme“, kaže on. „Ova vrsta istraživanja je ključna za razvoj novih tehnologija zdravstvene zaštite.
Oni koji posećuju domove zdravlja zbog upale grla, kašlja i povišene temperature čine veliku grupu pacijenata. U mnogim slučajevima, ove infekcije su samolečive i bezopasne, ali postoje i ozbiljna i potencijalno opasna po život stanja koja mogu započeti sličnim simptomima, kao što su pneumonija, COVID-19 i Lemijerov sindrom.
Stoga je važno brzo proceniti ozbiljnost i ponuditi efikasan tretman ako je potrebno, ali ne prepisivati antibiotike nepotrebno. Prekomerna upotreba antibiotika promoviše otporne sojeve bakterija, čineći lekove manje efikasnim ili čak neefikasnim.
„Pronalaženje igle u plastu sena važno je kada su u pitanju zarazne bolesti“, nastavlja Stefan. „Većina ljudi nema koristi od antibiotika, ali u slučaju ozbiljnih infekcija, blagovremeni i odgovarajući tretman može spasiti živote.“
