Prema novoj studiji, stalno ometanje društvenih medija moglo bi da spreči naše umove da se nasele u dublji, potpuniji osećaj dosade. Što je šteta, s obzirom na to da potpuna dosada može biti plodna osnova za inovacije.
Ovaj ‘duboki’ nivo dosade razlikuje se od početnog, površnog nivoa dosade koji doživljavamo kada čekamo na autobuskoj stanici ili čekamo da počne televizijski program. Ipak, ovaj početni uron u monotoniju može se trenutno raspršiti provjerom Snapchata, Tvitera, Instagrama, TikToka ili Facebooka, što znači da nivoi dosade nikada ne prelaze u zonu kreativnosti.
„Duboka dosada može zvučati kao izrazito negativan koncept, ali, u stvari, može biti izuzetno pozitivna ako se ljudima pruži šansa za neometano razmišljanje i razvoj“, kaže Timoti Hil, sociolog sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji.
„Moramo priznati da je pandemija bila tragično, destruktivno, iscrpljujuće iskustvo za hiljade manje srećnih ljudi, ali svi smo upoznati sa pričama onih u izolaciji koji su pronašli nove hobije, karijere ili pravce u životu.
Hil i njegove kolege ispitali su živote 15 ljudi koji su ili dobili plaćeno slobodno vreme ili su zamoljeni da rade od kuće tokom pandemije koronavirusa. Uzrast, zanimanja i obrazovna pozadina varirali su između učesnika, koji su svi bili iz Engleske ili Republike Irske.
Sa učesnicima su vođeni strukturirani intervjui u kojima su objašnjavali kako su provodili vreme tokom pandemije, kao i kakva su osećanja doživela. Dok se dosada stalno javljala iznova i iznova, tome su se često suprotstavljali društveni mediji i takozvani doomscrolling.
Oni ljudi uključeni u studiju koji su iskusili dublju, duboku dosadu otkrili su da je to izazvalo osećaj nemira i praznine. Međutim, došlo je i do ponovnog pokušaja da se popuni ta praznina: strasti kao što su stolarstvo, pečenje i biciklizam otkrivene su ili ponovo otkrivene tokom pandemije.
Istraživači žele da naglase da mnogi ljudi nemaju luksuz da samo sede i ne rade ništa duže vreme – i da društveni mediji mogu biti od vitalnog značaja za održavanje odnosa sa porodicom i prijateljima. Međutim, oni kažu da treba istaći važnu stvar o tome kako društveni mediji utiču na naše razmišljanje.
„Problem koji smo primetili bio je u tome što društveni mediji mogu da ublaže površnu dosadu, ali ta distrakcija oduzima vreme i energiju i može sprečiti ljude da napreduju u stanje duboke dosade, gde bi mogli da otkriju nove strasti“, kaže Hil.
Ova ideja površne dosade i duboke dosade datira skoro 100 godina unazad iz serije predavanja nemačkog filozofa Martina Hajdegera. Hajdeger je sugerisao da je dosada izuzetno važan deo života i da ga treba kultivisati.
Zanimljivo je da smo u decenijama od tada osmislili sve više i više načina da izbegnemo dosadu: naši umovi sada mogu biti ometeni danonoćno, zahvaljujući društvenim medijima i svemu ostalom što nude pametni telefoni, tableti i računari. Ne morate nikada da stanete i da se izgubite u mislima, ako to ne želite.
Druge studije su takođe sugerisale da su dosada i povezano lutanje slobodnog uma ključna osnova za kreativnost, zbog čega nam toliko dobrih ideja dolazi pod tušem. Istraživači koji stoje iza ove najnovije studije planiraju da dublje kopaju u temu.
„Ovo istraživanje nam je dalo prozor da razumemo kako kultura koja je uvek uključena, 24/7 i uređaji koji obećavaju obilje informacija i zabave možda popravljaju našu površnu dosadu, ali nas zapravo sprečavaju da pronađemo značajnije stvari“, kaže Hil . „Oni koji se bave digitalnim detoksikacijama možda su na pravom putu.
