Kratka vožnja brodom od užurbanih noćnih klubova Mikonosa nalazi se pod zaštitom UNESCO-a Delos, jedno od najvažnijih svetilišta starogrčkog i rimskog sveta.
Okružene prodornim azurnim vodama, Delosove zgrade stare 2.000 godina nude mikrokosmos informacija o svakodnevnom životu tokom helenističkog i rimskog perioda.
Ali za nekoliko decenija, zbog porasta nivoa mora izazvanog klimatskim promenama, mesto poznato po hramovima koje čuvaju kameni lavovi moglo bi da nestane zauvek, upozoravaju naučnici.
„Delos je osuđen da nestane za oko 50 godina“, rekla je Veronik Čankovski, šef francuske arheološke škole u Atini (EFA), koja je iskopavala ovo mesto poslednjih 150 godina uz dozvolu grčke države.
Tiha drama malog ostrva u Egejskom moru ne može biti više u suprotnosti sa vrevom susednog Mikonosa, koji godišnje privlači stotine hiljada posetilaca.
Najveća strukturalna oštećenja vidljiva su u oblasti u kojoj su se nekada nalazile trgovinske i skladišne zgrade u prvom i drugom veku pre nove ere i koja nije dostupna posetiocima.
„Voda ulazi u prodavnice zimi. Razjeda podnožje zidova“, primetio je Žan-Šarl Moreti, direktor francuske misije na Delosu i istraživač u francuskom državnom institutu za istraživanje antičke arhitekture (IRAA).
„Svake godine u proleće primetim da su se novi zidovi urušili“, rekao je Moreti, koji je učestvovao u iskopavanjima na ostrvu poslednjih 40 godina, za AFP.
U periodu od 10 godina, nivo mora je porastao i do 20 metara (66 stopa) u nekim delovima ostrva, dodao je Čankovski.
Prošlogodišnja studija Univerziteta Aristotelio u Solunu pokazala je da povećanje temperature u kombinaciji sa visokim nivoom vlage može značajno uticati na hemijski sastav određenih materijala koji se koriste u spomenicima kulturnog nasleđa.
„Baš kao i ljudsko telo, spomenici su napravljeni da izdrže specifične temperature“, rekla je za Katimerini ranije ove godine rukovodilac studije Efstatija Tringa, istraživač meteorologije i klimatologije na Aristotel univerzitetu u Solunu.
Stalan priliv turista sa Mikonosa, koji često skreću sa dozvoljenih područja, predstavlja dodatni problem.
Leti je samo nekolicina arheologa pri ruci za nadzor.
Za stare Grke, Delos je bio rodno mesto Apolona, boga svetlosti, umetnosti i lečenja, i njegove sestre Artemide, boginje lova.
Braća i sestre su bili među glavnim božanstvima koja su poštovali i Grci i Rimljani.
Na vrhuncu svog priznanja tokom rimskog doba, Delos je privlačio hodočasnike i trgovce iz celog antičkog sveta i na kraju je izrastao u užurban grad od oko 30.000 ljudi.
Ali popularnost ostrva je dokazala da je propalo. Dva puta je pljačkan u prvom veku pre nove ere i na kraju potpuno napušten.
Za sada su korišćene drvene potporne grede za podupiranje nekih zidova, rekao je Čankovski.
Ali snažnije mere su složene i zahtevaće multidisciplinarni odgovor, dodala je ona.
„Svi primorski gradovi će izgubiti značajna područja koja se trenutno nalaze na nivou mora“, rekla je Atena-Kristijana Lupou, grčka arheologinja koja vodi grupe kroz glavne atrakcije ovog lokaliteta.
„Zamenili smo plastične slamke papirnim, ali smo izgubili rat“ da bismo zaštitili životnu sredinu, rekla je gorko.
