U počecima modernih Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, sportisti su se takmičili koristeći tešku, neaerodinamičku opremu. Rekord u bacanju koplja, na primer, skoro se udvostručio od 1908. godine, kada je ovaj sport uveden. Sportisti su postali bolji – ali i njihova oprema.
Sportska oprema i materijali od kojih je napravljena su poboljšani u skoro svakom sportu. Plastika ojačana vlaknima je posebno revolucionarna. Ovi kompozitni materijali kombinuju plastiku sa jakim ugljeničnim ili staklenim vlaknima i sada se mogu naći u većini sportova na visokom nivou.
Ovi snažni, savitljivi i lagani materijali omogućili su sportistima da pomere granice svog sporta, osvoje medalje i donesu ponos svojoj naciji. Međutim, oni dolaze sa skrivenim troškovima.
Kompozitni materijali su teško reciklirajući, a količina otpada iz sporta brzo raste. Postoji potreba da se ovaj otpad smanji i da se iz njega izvuče vredna ugljenična vlakna.
Polimeri ojačani vlaknima postali su široko rasprostranjeni zbog svojih jedinstvenih svojstava, nudeći kombinaciju male težine, fleksibilnosti, snage i izdržljivosti. Mogu se modifikovati kako bi se prilagodili potrebama sportske opreme.
Reketi za tenis su postali lakši i jači, omogućavajući igračima veće brzine zamaha. Čak i loptice za badminton sada imaju perje ojačano karbonskim šipkama.
Obuća za trčanje koristi karbonske kompozite radi povećanja elastičnosti, pomoći pri pokretanju, stabilizaciji pete i smanjenju umora stopala.
Biciklizam je značajno napredovao zahvaljujući upotrebi ugljeničnih kompozita. Moderni trkački bicikli su često napravljeni od ugljeničnih vlakana, što ih čini lakšim, izdržljivijim i manje otpornim na vazduh u poređenju sa metalnim biciklima.
Plastični kompoziti ojačani vlaknima su prisutni u mnogim sportovima, poput streljaštva, skokova s motkom, invalidskih kolica, odbojke, konjičkih disciplina, golfa, jedrenja, skejtborda, klizanja, surfovanja i penjanja po stenama.
Iako su ovi materijali transformisali mnoge sportove, njihova složenost čini ih teškim za recikliranje. Veliki deo kompozitnog otpada završava na deponijama, dok se samo mali procenat koristi za ponovnu upotrebu karbonskih vlakana.
Sve veća potražnja za reciklažom svedoči o rastućem problemu otpada iz sportske opreme. Istraživači su u potrazi za efikasnijim metodama reciklaže koje bi bile ekonomski održive.
Jedna od testiranih metoda je termohemijsko recikliranje, koje se pokazalo kao obećavajuća tehnika. Ova metoda omogućava ekstrakciju ugljeničnih vlakana iz kompozita na efikasan način.
Uz korišćenje hemikalija i toplote, istraživači su uspeli da recikliraju ugljenična vlakna iz pokvarenih bicikala sa visokim stepenom uspešnosti. Reciklirana vlakna zadržavaju većinu svojih mehaničkih svojstava, što ih čini pogodnim za različite namene.
Ova inovativna metoda reciklaže može imati značajan uticaj na smanjenje otpada iz sportske opreme i doprineti ekološki održivijem pristupu u proizvodnji i reciklaži kompozitnih materijala.
