Ogromni delovi zemlje širom australijske pustinjske zaleđe namenjeni su za regeneraciju autohtonih šuma, koja treba da nadoknadi emisije jer nova stabla usisavaju ugljenik.
Ali istraživači su otkrili da je u skoro 80 posto ovih plantaža rast šuma ili stagnirao – ili da su se šume smanjivale.
Uprkos tome, Australija je koristila ove projekte da uloži milione tona sumnjivih kredita za ugljenik, kažu naučnici, koji se koriste za navodno nadoknađivanje zagađujućih industrija.
„Mislim da se to može samo opisati, i ovde koristim velikodušne reči, kao veliki neuspeh“, rekao je glavni autor Endrju Mekintoš za AFP.
„To je katastrofa“, rekao je on i dodao da bi to „uprljalo“ reputaciju Australije.
Australija je izdvojila skoro 42 miliona hektara (104 miliona hektara) u okviru šeme, što je površina veća od kopnene površine Japana.
Istraživači su rekli da je to „jedan od najvećih svetskih“ projekata za neutralizaciju prirodnog ugljenika.
Zvaničnici tvrde da je od 2013. godine autohtona šuma koja se prostire po ovoj zemlji usisala više od 27 miliona tona ugljenika.
Ali recenzirano istraživanje, koje je koristilo satelitske snimke za prikaz rasta šuma, bacilo je ozbiljnu sumnju na ovu cifru.
„Trebalo bi da pokažu zaista snažan porast pokrivenosti drvećem“, rekao je Mekintoš, bivši predsednik vladinog tela odgovornog za praćenje australijskih kompenzacija ugljenika.
„I nema ga, ne vidimo ga.“
Svaka tona ugljenika izdvojena u ovim šumama je označena kao jedan kredit za ugljenik.
Ove karbonske kredite zatim kupuju rudarske kompanije, avio-kompanije i druge industrije koje jako zagađuju da bi nadoknadile svoje emisije.
Mekintoš je rekao da Australija, u suštini, prodaje kredite za ugljenik koji nisu postojali.
„Trebalo bi da postoje provere na tom putu. Ali one ih ne primenjuju“, rekao je Mekintoš, sada profesor prava životne sredine na Australijskom nacionalnom univerzitetu.
„Kakvu vrstu vere imam u šemu karbonskih kredita? Ona je veoma, veoma niska. Naša šema je bez sumnje među najmanje transparentnim na svetu.“
Australijski regulator čiste energije rekao je da je „brojni pregledi potvrdili integritet“ ovih kompenzacija ugljenika.
Regulator je rekao da „izdaje kredite za ugljenik samo tamo gde projekat može da demonstrira regeneraciju autohtone šume“.
Australijski ministar za klimatske promene i energetiku Kris Boven rekao je da su pretpostavke na kojima se temelji šema i dalje „u osnovi zdrave“.
Klimatska politika je dugo bila teška afera u Australiji, unazad deceniju političke svađe nazvane „klimatskim ratovima“.
Uprkos rastućoj ranjivosti na prirodne katastrofe povezane sa klimom, Australija ostaje jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa i termalnog uglja.
Australija se obavezala da će smanjiti emisije ugljenika za 43 procenta do 2030. u odnosu na nivoe iz 2005. godine, na putu da dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine.
Emisije ugljen-dioksida po osobi u Australiji su među najvišim u svetu sa 15,3 tone, što je više nego u SAD, pokazuju podaci Svetske banke.
