Još smo korak bliže smanjenju potrebe za danonoćnim injekcijama insulina za lečenje dijabetesa nakon što je nova studija pokazala kako ćelije koje proizvode insulin mogu da se regenerišu u pankreasu.
Proboj je napravljen tako što su duktalne progenitor ćelije pankreasa – koje dovode do tkiva koje oblažu kanale pankreasa – razvile da oponašaju funkciju β-ćelija koje su obično neefikasne ili nedostaju kod ljudi sa dijabetesom tipa 1.
Istraživači, predvođeni timom sa Instituta za srce i dijabetes Baker u Australiji, istražili su novu upotrebu lekova koji su već odobreni od strane FDA koji ciljaju enzim EZH2 u ljudskom tkivu. Obično, ovaj enzim kontroliše razvoj ćelija, obezbeđujući važnu biološku proveru rasta.
Ovde su dva inhibitora malih molekula nazvana GSK126 i Tazemetostat – već odobreni za upotrebu u lečenju raka – korišćena da skinu neke od kočnica koje nameće EZH2, omogućavajući progenitornim duktalnim ćelijama da razviju funkcije slične onima β-ćelija.
„Ciljanje EZH2 je od suštinskog značaja za regenerativni potencijal β-ćelija“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Reprogramirane duktalne ćelije pankreasa pokazuju proizvodnju i lučenje insulina kao odgovor na fiziološki izazov glukoze ek vivo.“
Prethodno istraživanje je sugerisalo da se ćelije koje stvaraju sluznicu kanala, koje takođe pomažu u upravljanju kiselošću želuca, mogu pretvoriti u nešto poput β-ćelija u pravom okruženju. Sada imamo dobru ideju kako to da uradimo.
Najvažnije je da nove ćelije mogu da osete nivoe glukoze i u skladu sa tim podese proizvodnju insulina – baš kao i β-ćelije. Kod dijabetesa tipa 1, na koji se studija fokusira, prvobitne β-ćelije su greškom uništene od strane imunološkog sistema tela, što onda znači da se glukoza u krvi i insulin moraju upravljati redovnim injekcijama.
Testovi koje je sproveo tim pokazali su istu reakciju u uzorcima tkiva uzetim od dve osobe sa dijabetesom tipa 1, starosti 7 i 61 godine, i jedne od 56 godina bez dijabetesa, što sugeriše da može da funkcioniše kroz generacije. Još jedan pozitivan znak je da je bilo potrebno samo 48 sati stimulacije pre nego što se nastavi redovna proizvodnja insulina.
Smatra se da oko 422 miliona ljudi širom sveta živi sa dijabetesom, oslanjajući se na ručnu proveru i upravljanje nivoom šećera u krvi. Još su rani dani za ovo istraživanje, a klinička ispitivanja tek predstoje, ali to je još jedan potencijalni način da se nagovori ljudsko telo da zameni funkcije koje dijabetes oduzima.
To nije ni jedina obećavajuća avenija koju naučnici istražuju; nove vrste lekova su u razvoju, dok istraživači takođe rade na načinima da efikasno zaštite prvobitne ćelije koje proizvode insulin pre nego što budu izbrisane.
„Smatramo ovaj regenerativni pristup važnim napretkom ka kliničkom razvoju“, kaže epigenetičar Sem El-Osta iz Baker Heart and Diabetes Institute.
„Do sada je proces regeneracije bio slučajan i bez potvrde, što je još važnije, epigenetski mehanizmi koji upravljaju takvom regeneracijom kod ljudi ostaju slabo shvaćeni.“
