Goveđi loj, zasićena mast dobijena kuvanjem mesa, postao je novi hit među ljubiteljima zdrave ishrane i prirodne nege kože. Dok neki influenseri promovišu loj kao zdraviju alternativu biljnim uljima, drugi tvrde da on poboljšava izgled kože. Međutim, stručnjaci upozoravaju da njegova prekomerna upotreba može doneti više štete nego koristi.
Goveđi loj u ishrani: Zdravija alternativa ili novi mit?
Zagovornici konzumacije goveđeg loja tvrde da je bolja opcija od „ulja iz semenki“ poput ulja kanole i suncokretovog ulja. Robert F. Kenedi mlađi, američki sekretar za zdravlje i ljudske usluge, javno je pohvalio lanac restorana Steak ’n Shake zbog prelaska na pripremu hrane s goveđim lojem umesto biljnih ulja. U nedavnom intervjuu, on je izjavio da „ultraprerađena hrana truje Amerikance“ i istakao potrebu za povratkom tradicionalnim sastojcima.
Međutim, nutricionisti poput Lise Jang, profesorke na Univerzitetu Njujork, ističu da sam loj nije nužno zdravija opcija. „Ljudi krive biljna ulja, ali zapravo su šećer i so u prerađenoj hrani glavni problem,“ kaže Jang.
Iako neki veruju da biljna ulja izazivaju upale zbog odnosa omega-6 i omega-3 masnih kiselina, istraživači tvrde da to nije ključni faktor u oceni zdrave ishrane. Nutricionista Kristofer Gardner iz Stanforda ističe da je mnogo veći problem celokupna prehrambena industrija, a ne isključivo vrsta ulja koja se koristi.
Prema Dariušu Mozafarijanu, direktoru Instituta za hranu i medicinu na Univerzitetu Tafs, goveđi loj „nije ni superzdrav ni opasan“, ali je svakako lošiji izbor od zdravijih izvora masti poput maslinovog ulja, ulja avokada ili orašastih plodova.
Goveđi loj u nezi kože: Prirodni lek ili izazivač akni?
Na društvenim mrežama, posebno na TikToku, proširio se trend korišćenja goveđeg loja kao hidratantne kreme i tretmana za akne. Korisnici tvrde da im je koža postala „mlađa, blistavija i bez nepravilnosti“ nakon samo nekoliko nedelja upotrebe.
Međutim, dermatolozi upozoravaju da efekti loja na kožu nisu dovoljno istraženi. Dok neki mogu imati koristi od njegovih hidratantnih svojstava, drugi bi mogli doživeti pojačano izbijanje akni.
„Slično kao vazelin ili kokosovo ulje, loj stvara barijeru koja zadržava vlagu, ali može i začepiti pore,“ objašnjava dermatološkinja Sofi Grinberg iz Tribeka Skin Centra u Njujorku. „Za osobe sa suvom kožom može biti koristan, ali kod drugih može izazvati bubuljice.“
Njena koleginica, dermatološkinja Koni Jang, ističe da „prirodno ne znači uvek bolje“ i podseća da su mnogi prirodni sastojci, poput otrovnog bršljana, štetni za kožu.
Stručnjaci preporučuju da, ukoliko neko želi da koristi loj u nezi kože, bira proizvode u kojima je on kombinovan sa sastojcima poput pčelinjeg voska, jojobinog ulja, glicerina ili hijaluronske kiseline.
Zaključak: Umjerenost je ključ
Iako goveđi loj može imati svoje prednosti, stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike preterane upotrebe, bilo u ishrani ili nezi kože. Umesto slepog praćenja trendova, savetuje se balansirana ishrana i pažljiv odabir kozmetičkih proizvoda uz konsultaciju sa nutricionistima i dermatolozima.
