Čileanska Patagonija je poznata po svojim planinama i raju za planinarenje, ali je takođe dom najveće neprekidne šume alge na svetu.
Šume algi su ključne za borbu protiv klimatskih promena tako što hvataju ugljenik, regulišu nivo pH u moru, održavaju strukturu obala i dom su više vrsta.
Ali više od polovine svetskih šuma morske trave je desetkovano ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama.
„Želimo da pokažemo da je to ono što se može izgubiti ako ih ne zaštitimo“, rekao je Maks Belo, čileanski stručnjak za politiku okeana koji je bio deo devetodnevne naučne ekspedicije koju je vodila američka nevladina organizacija Mission Blue radi proučavanja šuma algi u južnom delu Čiloea, oko 1.400 kilometara južno od Santjaga.
„Kada kažete Patagonija, mi zamišljamo planine, ogromne stene, vetar, ali malo ljudi zna šta ima pod vodom“, dodao je Belo.
„Znamo da Patagonija ima najveću i najbolje očuvanu kontinuiranu šumu algi na svetu.
Belo je rekao da ovo potencijalno daje šumi algi „veću moć sekvestracije ugljenika čak i od amazonske prašume“.
Ali potrebna mu je zaštita – šuma morskih algi na obali Kalifornije izgubila je 97 posto svoje veličine.
Jedna pretnja sa kojom se suočava šuma morskih algi na jugu Patagonije je eksploatacija alginata, glavne komponente u kozmetici koja se ekstrahuje iz algi, obično ilegalno duž severnih obala Čilea.
„Ako se ne zaštitimo od ove pretnje, ako ne zaustavimo ono što se dešava na severu, izgubićemo jedan od retkih odgovora koje imamo da bismo mogli da zaustavimo klimatske promene“, rekao je Belo.
U misiji u Patagoniju učestvovalo je desetak naučnika, videografa i fotografa.
Zaronili su do 30 metara kako bi prikupili informacije o ovom malo istraženom ekosistemu koji se prostire na stotine ostrva, fjordova i kanala.
„One su zaista igrališta mnogih vrsta“ kao što su skuša, sardine, vidre, mekušci, morski ježevi i hobotnice, rekao je Bello.